Budućnost projektnog menadžmenta | Project Management Srbija

Budućnost projektnog menadžmenta

Budućnost projektnog menadžmenta

Budućnost projektnog menadžmenta

Sistematski pristup upravljanju projektima

 

Polje upravljanja projektima se i dalje razvija. Sa stalnom standardizacijom procesa, usavršavanjem koncepata i razvojem softvera i aplikacija, upravljanje projektima postaje više nauka nego umetnost. Tome su značajno doprinele Prince 2 i PMI metodologija kao primeri najbolje prakse projektnog menadžmenta koji su detaljno objašnjeni kroz ovaj ultimativni vodič za upravljanje projektima

Pored toga, značajan napredak na polju projektnog menadažmenta je omogućio razvoj metode Total Cost Management (TCM). TCM je „sistematski pristup upravljanju troškovima tokom životnog ciklusa bilo kog preduzeća, programa, objekta, projekta, proizvoda ili usluga“. U okviru projekta, TCM je skup praksi i procesa koje organizacija primenjuje kako bi upravljala troškovima u životnom ciklusu projekta. Zasnovan je na pristupu Plan – Do – Check – Act (PDCA). PDCA model koristi iterativni pristup da bi došao do jasno definisanih ponovljivih procesa. U trećem izdanju PMBok®-a, PMI je usvojio PDMA metod 1996. godine odmah nakon objave ovog koncepta.

 

Sve je veća potražnja za vođenjem projekata kao osnovne kompetencije u različitim oblastima.

Glavnih sedam oblasti gde je povećana potražnja sa profesionalnim projekt menadžerima su:

  • informacione tehnologije,
  • inženjering,
  • biznis,
  • zdravstvena zaštita,
  • obrazovanje,
  • građevinarstvo i proizvodnja.

Akademska populacija je odgovorila na ovu povećanu potražnju za rukovodiocima projekata, nudeći nekoliko programa, baza znanja, alata i stepena upravljanja projektima. Svi oni su dizajnirani da pripreme potencijalne menadžere projekata znanjem i alatima koji će im omogućiti da uspeju u svim fazama upravljanja projektima. Dve najveće svetske metodologije za upravljanje projektima su:

  1. PMI metodologija
  2. PRINCE 2 metodologija

 

Glavne promene PRINCE2 koje su nastale sa novom verzijom ove metodolgije projektnog menadžmenta su dva vodiča (uputstva) koja imaju specifične uloge. Prvi vodič je Upravljanje uspešnim projektima sa PRINCE2, ovaj vodič je namenjen ljudima koji svakodnevno upravljaju projektima. Drugi vodič zove se Usmeravanje uspešnih projekata sa PRINCE2, vodič je namenjen sponzorima projekata. PMI je sa druge strane, u najnovijoj šestoj verziji, proširio svoju bibliju vođenja projekata, tzv PMBoK, konceptom agilnog upravljanja projektima. Konačno je uvedena nova, sve korišćenija metoda upravljanja IT projektima – agilni projekt menadžment sa svojim scrum i kanban tehnikama.

 

Rad od kuće – remote work

Dakle, pored nove, agilne metodologije koja je sve više u primeni, krenulo se sa novim konceptom – remote work. Komunikaciona tehnologija je sada sveprisutna i dostupnija, odnosno jeftinija, što olakšava rad od kuće ili sa nekih drugih mesta (remote work). Fenomen virtualnog radnika postao je mainstream, a vrlo je verovatno da će se tako nastaviti u narednom periodu. Čak postoji značajan trend rasta ovog načina rada. Prema američkim vestima, u 2010. godini je 9,4% američkih radnika, radilo od kuće najmanje jedan dan u nedelji, u poređenju sa podacima iz 1997. godine gde je 7% američkih radnika radilo remotely. To znači da je u periodu od 13 godina, broj remote radnih mesta porastao sa 7% na 9,4%, odnosno ostvaren je porast od preko 34%.

U nekim slučajevima je potreba zaposliti ljude koji virtuelno rade, dok je u drugim to dobrodošla pogodnost, jer stvara dobitak za preduzeća, ali i za zaposlene. S druge strane, kako sve više preduzeća usvaja virtualni radni prostor, izazovi u aspektima kao što su liderstvo, poverenje, kontrola i komunikacija se pojačavaju. Glavni izazov u budućem periodu će biti kako upravljati komunikacijom sa zaposlenima koji rade od kuće. 

 

Budućnost upravljanja projektima

Kako nije bilo konsenzusa o počecima upravljanja projektima, tako i o budućnosti upravljanja projektima nema konsenzusa. U zavisnosti od članka koji ste pročitali, izvora ili eksperta, postoje oprečna predviđanja kada je u pitanju budućnost upravljanja projektima kao profesije.

Neki istraživači tvrde da će buduće pozicije u upravljanju projektima biti prošlost i da više neće biti posebne uloge menadžera projekata u organizacijama. Posao projektnog menadžera će propasti i postati radna veština koja je deo mnogih potrebnih radnih obaveza (Stanleigh, 2010).

Sa druge strane, drugi tvrde da je upravljanje projektima postalo profesionalizovano i da zahteva posebnu vrstu veština koje su potrebne za efikasno upravljanje projektima. Industrija je prepoznala potrebu za ovim jedinstvenim veštinama i kao rezultat toga sada zahteva specijalizovanu obuku, odnosno seminar za upravljanja projektima.

Izveštaj objavljen u Project Management Talent Gap Report  pruža mnogo bolju sliku o izgledima menadžera projekata. Procena u izveštaju kaže da će „između 2010. i 2020. godine biti otvoreno 15,7 miliona novih uloga za upravljanje projektima, odnosno 15,7 miliona novih radnih mesta će biti stvoreno širom sveta u gore navedenim sedam industrija koje intenzivno rade na projektima“.

Zbog toga će postojati velika potražnja za menadžerima projekata, što profesiju upravljanja projektima čini veoma poželjnom (Project Management Institute, 2013).

Kako se razvija dinamika i okruženje organizacija, u skladu sa tim uslediće i  izazovi budućih menadžera projekata. Sa velikim složenim projektima, postaje potreba da menadžer projekta koordinira multidisciplinarnim znanjem. Da bi efikasno postigao poduhvat, promeniće se opis posla projekt menadžera i moraće da se prilagodi novim tehnologijama i nauči koji će specijalizovani alati najbolje raditi za svaki od projekata.

Drugi izazov menadžerima projekata biće da u beskonačnom moru informacija filtriraju podatke i prikupljaju prave informacije. Izazov će biti razumevanje šire slike i efikasno komuniciranje sa drugima. Potrebno je raditi preko razliitih mreža, sa ljudima u različitim zemljama, iz različitih kultura što će povećati složenost efikasne komunikacije za buduće menadžere projekata.

Takođe, menadžeri projekata će morati da se prilagode promenljivoj demografiji radne snage, kao što su penzionisanje baby boomers generacije, promena imigracionog toka i broj mladih profesionalaca koji se nalaze u punoj radnoj snazi. Penzionisanje baby boomers generacije otežavaće poslodavcima pronalazak talenta za upražnjeno radno mesto, što će talentovanim zaposlenima pružiti više pregovaračke moći. Konačno, menadžeri projekata moraće da se prilagode i promenjivoj organizacionoj strukturi. Globalizacija, ograničeni resursi, zainteresovane strane, konkurencija, ekonomija i mnogi drugi faktori doprinose transformaciji organizacija i poslovnog okruženja.

Jedina stvar koja je sigurna da bi uspeli u budućnosti, menadžeri projekata dvadesetprvog veka moraju se prilagođavati stalnim promenama, neizvesnostima i poremećajima. 

Zaključak 

Razumevanje prošlosti daje nam šansu da bolje razumemo budućnost. Proučavajući istoriju upravljanja projektima, razumećemo da se upravljanje projektima razvijalo kroz istoriju. Njegovo neprekidno razvijanje olakšalo je unapređenje upravljanja projektima i na taj način otvorilo put za sledeći veliki projekat. Uprkos brojnim značajnim projektima u istoriji, postoji vrlo malo dokumentacije o metodologijama ili tehnikama koje su se koristile pre 1950-ih. Napredak u nauci i tehnologiji ubrzao je napredak u upravljanju projektima kao profesiji. Opšte je prihvaćeno da menadžer projekta treba da poseduje poseban skup veština. Kako se organizacije budu razvijale, tako će se pojaviti i izazovi sa kojima će se suočiti budući menadžeri projekata.

Međutim, iako budućnost može da zahteva da se budući menadžeri projekata prilagode učenjem novih specijalizovanih veština, osnovni elementi koji projektnog menadžera čine sjajnim neće se promeniti:

  • primena prave metodolgoije,
  • liderstvo,
  • pragmatizam,
  • odlučnost,
  • efikasna komunikacija sa stakeholderima i
  • precizne estimacije  

 

Srodne teme:

Seminar iz projeknog menadžmenta