Kako smišljati sjajne ideje?Project Management Srbija | Project Management Srbija

Kako smišljati sjajne ideje?

Kako smišljati sjajne ideje?

Kako smišljati sjajne ideje?

Piše: Ana Todorović-Radetić

 

Nova era umrežene inteligencije zavladala je našim životima, uvela novi način komunikacije i nametnula novi način poslovanja. Sve više postojimo u virtuelnom svetu, često i paralelno sa „realnim“, ovozemaljskim. Polu-ljudi, polu kompjuteri, roboti ili pametni telefoni, šta god. Tek, „uključeni“ smo gotovo sve vreme. Život naših roditelja, nas i naše dece je potpuno različit. Doba interneta stvorilo je novo društvo. Škole odavno nisu glavni izvor informacija. Nije čak ni internet najbriljantniji ljudski resurs. Pogađate – to je naš mozak. Fascinira  saznanje o neograničenoj moći milijardi ćelija našeg mozga i trilijardi veza koje sačinjavaju prosečan.  Još fascinantnije je to da tako malo znamo o tome kako koristiti taj potencijal u kreativne svrhe.

ideja

Ideja je nova kombinacija starih elemenata. Nema novih elemenata. Postoje samo nove kombinacije“, kaže Gordon Dryden. Sve ikada naslikane slike kombinacija su tri osnovne boje. Svi najrazličitiji i najkreativniji recepti jela kombinacija su već postojećih sastojaka. Ali, biti kreativan i inovativan nije tako prosto kao što deluje. Ali može da se razvija i uči.

Da bismo kreativno pristupili izazovu, potrebno je stvarati nove veze i prekinuti ustaljene obrasce. Neko bi rekao  – izaći iz zone komfora. Potrebno je igrati se raznim kombinacijama, izmestiti ugao posmatranja, postavljati pitanja, izvrnuti stvari naopačke, primeniti u druge svrhe, dodati, oduzeti… maštati. Albert Ajnštajn je mnogo maštao i zamišljao sebe kako leti na mesečevoj svetlosti vasionom pre nego je stvorio teoriju relativiteta. Otuda i njegova krilatica – „Mašta je bitnija od znanja“. Sve što je ikada nastalo, najpre je bilo u mislima. Naše misli određuju naša dela, pokreću na akciju, zato je bitno kako mislimo i šta mislimo. Postajemo ono što mislimo. Danas smo upravo ono što smo mislili juče. „If you can imagine it, you can achieve it. If you can dream it, you can become it.“ William Arthur Ward

A pronalazači i inovatori upravo dobijaju ideje koje vrlo često nisu iz njihove osnovne branše. Oni takoreći „lateralno“ razmišljaju, što znači da traže rešenje na drugom mestu, ne produbljuju „istu rupu“. Na primer, Bil Baurmen (Bill Bowerman), (koji je zajedno sa Filom Najt (Phil Knight) osnovao Nike), dobio je ideju, gledajući svoju ženu kako pravi keks, da ulije tečan uretan u kalup za keks. Nakon gumiranja proizvoda nastale su slavne patike sa otpornim đonovima.

Naš mozak se aktivira kada ispred sebe ima izazov, bilo da je reč o problemu ili o viziji, kako na svesnom, tako i na podsvesnom nivou. Neposredno pre odlaska na spavanje treba se posvetiti problemu ili zadatku intenzivno, kao i zamišljanju idealnog rešenja. Kada zaspimo, podsvesni um nastavlja da radi. On nikada ne spava. Sigurno vam se desilo da nečega pokušavate da se setite „na silu“ i ne možete (naš um otežano radi u stanju uznemirenosti i stresa), a onda, kada prođe određeno vreme, rešenje se samo pojavi. Tako i sa novim idejama. Ideja sama „iskače“ dok radimo nešto sasvim drugo, šetamo, slušamo muziku, kuvamo… Zanimljiv je podatak da je dobro odrediti i rok, jer i tu informaciju naša podsvest unosi u svoju bazu.

Prilikom smišljanja sjajnih ideja, veoma je bitno prikupljanje raznih i mnogih činjenica. Logično je, da bismo imali sjajan „output“, moramo imati i sjajan „input“. Čitanje, učenje, traženje informacija, postavljanje pitanja, osporavanje stvari, prekidanje ustaljenih obrazaca – to je naš zadatak. A sve ostalo mozak radi. On povezuje informacije i stvara nove kombinacije.

Jedna od tehnike koja je korisna za smišljanje novih ideja je „brainstorming“, ili „oluja ideja“. Zanimljivo je sprovoditi ovu tehniku grupno, u timu, ali je podjednako dobra i individualno. Ako se radi u grupi, potrebno je objasniti svakoj osobi da ne treba svesno da razmišlja o zadatom pojmu, već da zapisuje prvo što joj padne na pamet. Zato je brzina veoma važna. Recimo, želite da smislite ime za sajt koje se bavi obrazovanjem. Svako od učesnika brainstorming-a može da napiše reč „obrazovanje“ na sredini papira, a onda oko te ideje da zapiše pojmove koji prvo padnu na pamet. Ne treba zaustavljati proces lančanih asocijacija ili odbaciti neku ideju, smatrajući da je glupa ili nebitna. Upravo je poenta u širini razmišljanja, u izmeštanju iz ustaljenih obrazaca. Kada se nakupi dosta ideja, onda sledi svesno razmišljanje, promišljanje, analiza.

mapa-uma

Druga tehnika može biti crtanje mapa uma. To je izuzetna metoda pogodna za učenje i pamćenje, koja podstiče stvaranje asocijacija, prepuna je vizuelnih elemenata, koje naš mozak jednostavno veoma lako upija. Ali je veoma dobra i za kreiranje vizije, zapisivanja ciljeva, organizovanja. Aktivirana je i leva i desna hemisfera mozga, a naš um, vođen slikama, usmeren je na rad ili obavljanje zadatka.

Postoji i „prostija“ metoda koju je predložio Aleks Ozborn, jedan od prvih učitelja kreativnosti. To je takozvana „SKAMPER“ metoda. S –supstituiši, K –Kombinuj, A- adaptiraj, M – Modifikuj, P –primeni u druge svrhe, E – eliminiši ili redukuj, R – rearanžiraj (preuredi). Kada se bavite određenim problemom ili stvari o kojoj želite da razmišljate, postavite SKAMPER pitanja i nove ideje će početi da se pojavljuju jedna za drugom. U principu, što više postavljenih pitanja, to  više odgovora i ideja.

Japanci, recimo, imaju sjajnu KAIZEN metodu ili strategiju (što znači „unapređivanje“), koja je od ključnog značaja za pobedu nad konkurencijom. Svi radnici su uključeni u ovu tehniku unapređivanja posla, od običnog radnika do menadžera. Oni svakodnevno donose nove ideje za unapređenje posla kojim se bave, a onda rukovodstvo ozbiljno razmatra svaki predlog. Najbolji predlozi se okače kao podsetnici, kao i akcioni plan. Ogromna japanska elektronska kompanija Matsushita dobija od svojih zaposlenih 6,5 miliona ideja svake godine. Šest i po miliona ideja! I što je još zanimljivije, većina se veoma brzo primenjuje.

Postoje još mnoge metode koje pospešuju kreativno razmišljanje i smišljanje sjajnih ideja. Mnoge knjige su napisane na tu temu, ali nisu još prevedene kod nas. Bilo kako bilo, ovo je polje koje će se svakako razvijati u budućnosti. A metode koje su navedene u tekstu su pogodne za primenu u poslovanju, oglašavanju, prodaji, izvozu, istraživanju tržišta, obrazovanju.

Za kraj, mala sugestija. Kada zapadnete u ćorsokak sa idejama,  zapamtite – dve glave su pametnije od jedne. A tek tim kreativaca! Pozovite svoje prijatelje i uradite „brainstorming“ za početak, uz kafu, traje dva minuta.

Ili još bolje je okružiti se profesionalcima koji se ovim bave. Dobar primer je spektar seminara koji se održavaju u edukativnom centru Finesa: http://finesa.edu.rs/seminari/.

Zanimljivo je, a ko zna šta sve može da vam padne na pamet!

A Oliver Wendell Holmes kaže, „Um proširen novom idejom nikada se ne vraća na svoje početne dimenzije“.