Socijalno preduzetništvo: njegov značaj za stvaranje društvenih promena | Project Management Srbija

Socijalno preduzetništvo: njegov značaj za stvaranje društvenih promena

Socijalno preduzetništvo: njegov značaj za stvaranje društvenih promena

Socijalno preduzetništvo: njegov značaj za stvaranje društvenih promena

Neki ljudi pokreću sopstveni posao kako bi poboljšali kvalitet svog života. Drugi žele da rade za sebe, a neki vide priliku na tržištu kojoj se ne mogu odupreti. Postoje, međutim, i oni ljudi koji imaju želju da posao koriste kao sredstvo za stvaranje pozitivnih promena u društvu i to podstiče njihov preduzetnički duh.

Takva vrsta preduzetništva se naziva socijalno preduzetništvo i to je proces kojim se koriste efikasna, inovativna i održiva rešenja kako bi se ispunili socijalni i ekološki izazovi.

Šta je socijalno preduzetništvo?

Socijalno preduzetništvo podrazumeva prepoznavanje socijalnih problema i postizanje društvene promene korišćenjem preduzetničkih principa, procesa i operacija.

Sastoji se u istraživanju radi potpunog definisanja određenog društvenog problema, a zatim u organizovanju, kreiranju i upravljanju društvenim poduhvatom kako bi se postigla željena promena. Promena može ali ne mora uključivati temeljno uklanjanje socijalnog problema. Može da predstavlja i čitav životni proces fokusiran na poboljšanje postojećih okolnosti.

socijalno preduzetnistvo

Već smo u tekstu Šta je preduzetništvo objasnili da je preduzetništvo pokretanje novog posla ili unošenje novina u već postojeće poslovanje. A socijalno preduzetništvo se uglavnom fokusira na stvaranje socijalnog kapitala bez merenja finansijskih performansi kroz novčanu dobit. Pored socijalnih problema, socijalno preduzetništvo se fokusira i na ekološke probleme. Neki od primera ovakvih društvenih poduhvata su:

  • Fondacije za dečja prava,
  • Postrojenja za tretiranje otpadnih proizvoda i
  • Fondovi za osnaživanje žena

Ko je socijalni preduzetnik?

Preduzetnici su ljudi koji ulaze u nove poslovne poduhvate prvenstveno sa namerom da od tog posla zarađuju. Naravno, oni su i društveno odgovorni i imaju obavezu da doprinesu dobrobiti društva u kojem deluju, ali ova obaveza je sekundarna.

U socijalnom preduzetništvu ta obaveza doprinosa društvenoj koristi je primarna i na neki način profit zauzima drugo mesto, ali je svakako bitan za opstanak.

Socijalni preduzetnik je pojedinac koji dizajnira i implementira proizvod, uslugu ili rešenje postojećeg društvenog izazova čiji je cilj poboljšanje društva u celini.

Socijalni preduzetnik je neko ko se suočava sa gorućim socijalnim problemom i susreće ga sa inovativnim rešenjem. To su ljudi koji imaju tendenciju da identifikuju područja koja ne rade efikasno u trenutnom sistemu. Pokušavaju da problem reše promenom, širenjem svesti o rešenju i ubeđivanjem ljudi da budu deo promene. Socijalni preduzetnici predlažu svoje ideje ili rešenja na način da mnogi ljudi, koji su ili deo problema ili ga okružuju, prepoznaju potrebu za promenom i reaguju u skladu sa promenama.

Budući da je ostvarivanje profita sekundarni cilj, socijalni preduzetnici su ljudi koji su strastveni i odlučni u tome što rade. Imaju veoma visok nivo motivacije, voljni su da preuzmu rizik i napore za stvaranje pozitivnih promena u društvu kroz svoje inovacije. Oni posluju sa ciljem da promene lice društva bilo da je reč o zdravlju, zaštiti ili obrazovanju. Na taj način rade na unapređenju sistema, stvaranju novih rešenja i postavljanju dobre prakse kroz različite društvene poduhvate.

Društveni poduhvat je svaka inicijativa, uključujući projekat, organizaciju ili događaj koji ima za cilj pozitivne društvene ili ekološke promene.

Preduzetnici u ovoj oblasti povezani su sa neprofitnim sektorima i organizacijama. Ali to ne eliminiše potrebu za profitom. Na kraju krajeva preduzetnicima je potreban kapital da bi se proces nastavio i doneo pozitivne promene u društvu. Zato smo osmislili Akademiju preduzetništva – jedinstveni koncept obuka za preduzetnike, Socijalni preduzetnici mogu biti oni pojedinci koji su povezani sa neprofitnim i nevladinim organizacijama koje prikupljaju sredstva kroz događaje i aktivnosti u društvu.

Socijalni preduzetnik je osoba koja je:

  • Ambiciozna –  socijalni preduzetnik se bavi glavnim socijalnim pitanjima, od povećanja stope upisa na fakultete do niskih prihoda preko borbe protiv siromaštva u zemljama u razvoju. Ovi preduzetnički lideri deluju u svim vrstama organizacija: inovativne neprofitne organizacije,
  • poduhvati društvene namene kao što su banke za razvoj u neprofitnoj zajednici i
  • hibridne organizacije koje uključuju elemente neprofitnih i profitnih organizacija.
  • Vođena misijom – stvaranje društvene vrednosti, a ne bogatstvo, je centralni kriterijum uspešnog socijalnog preduzetnika. Iako je stvaranje bogatstva možda deo procesa, to nije sam cilj. Promocija sistemskih društvenih promena je pravi cilj.
  • Strateški orijentisana – kao i poslovni preduzetnici, socijalni preduzetnici vide i deluju tamo gde drugi propuštaju priliku, a to su mogućnosti poboljšanja sistema, stvaranja rešenja i pronalaska novih pristupa koji stvaraju društvenu vrednost. I poput najboljih poslovnih preduzetnika, socijalni preduzetnici su intenzivno fokusirani i naporno rade sa ciljem da ostvare društvenu viziju.
  • Snalažljiva – budući da socijalni preduzetnici posluju u socijalnom kontekstu, a ne u poslovnom svetu, imaju ograničen pristup kapitalu i tradicionalnim sistemima podrške tržištu. Kao rezultat, socijalni preduzetnici moraju biti izuzetno vešti u prikupljanju i mobilizaciji ljudskih i finansijskih resursa.
  • Orijentisana na rezultate – na kraju, socijalni preduzetnici su primorani da daju merljive prinose. Ovi rezultati transformišu postojeću stvarnost, otvaraju nove puteve za marginalizovane i ugrožene i pokreću potencijal društva da utiče na društvene promene.

Pojam socijalno preduzetništvo nameće i razumevanje pojma socijalno preduzeće.

Šta je socijalno preduzeće?

sta je socijalno preduzece

Socijalno preduzeće ima tendenciju da posluje u cilju stvaranja vrednosti za društvo u isto vreme stvarajući prihod.

Kao pravilo, rešenja koja nudi bi trebalo da budu inovativna, jedinstvena, prilagođena ljudima i okruženju. Efikasnost troškova je takođe od velikog značaja. Sve su to izazovi održivosti socijalnih preduzeća, ali ona koja su u stanju da ih iznesu su ona preduzeća koja mogu da stvore ogroman uticaj. To su preduzeća koja su povoljna za društvo, ljude i životnu sredinu.

Socijalno preduzetništvo ima i sličnosti i razlike u poređenju sa standardnom definicijom preduzetništva. Posmatrano na ovaj način sastoji se od pet različitih elemenata koji se smatraju osnovanim u razumevanju socijalnog preduzetništva,  a to su:

  • Socijalna misija ispred finansijske misije
  • Inovativno rešenje socijalnih problema
  • Samoodrživi poslovni model
  • Upravljanje
  • Uticaj koji se može izmeriti

Socijalna misija ispred finansijske misije

Socijalna preduzeća posluju kako bi ostvarila finansijski povrat, ali osnovni pokretač takvog čina je socijalna misija. Svako socijalno preduzeće počinje sa ciljem da reši socijalni problem. Socijalni ili ekološki ciljevi su ključni za ove vrste projekata, jer oni stvaraju „društvenu vrednost“ i svrhu poslovanja kako za tim tako i za zajednicu. Ovi ciljevi su uglavnom usmereni na poboljšanje društva i mogu biti različitih vrsta: od pristupa zdravstvenim uslugama, uštede energije ili smanjenja nezaposlenosti.

Socijalna preduzeća rešavaju te društvene probleme kreativnim poslovnim modelom koji može ili ne mora da donese finansijski povrat. Finansijski povrat važan je za održivost preduzeća, ali nije i najbitniji, za razliku od profitnih poduhvata čija je osnovna misija ostvarivanje finansijske dobiti i ispunjavanje potreba samih preduzetnika. Suštinska razlika između socijalnih preduzeća i drugih tipova i oblika preduzeća je prioritet misije. Socijalna preduzeća daju prednost socijalnoj dobrobiti nad bilo kojom drugom misijom.

Inovativno rešenje socijalnih problema

Socijalna preduzeća donose nova rešenja socijalnih problema tamo gde javna ili tržišna rešenja nisu uspela. Ovde treba napomenuti da sam termin inovacija u preduzetništvu ne znači nužno nešto potpuno revolucionarno ili novo. Inovacija može biti proširenje, umnožavanje ili stvaranje nečeg sasvim novog.

Bez obzira na to koji oblik inovacije je usvojio socijalni preduzetnik ili socijalno preduzeće, osnovni cilj je pronaći rešenje za  socijalni problem i na kraju podići na mnogo širi nivo koji će imati koristi u velikom segmentu društva. Takve inovacije smatraju se društvenim inovacijama.

Samoodrživi poslovni model

Jedna od osnovnih karakteristika socijalnog preduzeća koja ga razdvaja od ostalih poslovnih modela je njegova sposobnost da ostvari prihod zajedno sa socijalnom misijom. Kao i svaka održiva poslovna aktivnost, projekti socijalnog preduzetništva moraju da zadovolje stvarnu potražnju prethodno identifikovanu na postojećem tržištu.

To mora biti dovoljno profitabilno za stvaranje profita i radnih mesta. Vitalna dimenzija koja preseca diskusiju o socijalnom preduzetništvu je učešće socijalnog preduzeća u finansijskim aspektima. Mnogi polemišu o tome da li bi socijalno preduzeće trebalo da bude profitno. U stvari, profitni subjekt socijalnih preduzeća bio je žrtva više sukoba mišljenja i polemike kao kontrastnog elementa stvaranju društvene vrednosti. Zagovornici takvih argumenata tvrde da su stvaranje društvene vrednosti i maksimalizacija finansijske dobiti dve potpuno odvojene akcije i jedna ne sme da  preseca drugu.

Sa druge strane ove rasprave je stvar čistih neprofitnih organizacija koje pokreću na primer donacije i podvrgavaju se pitanju da li su takve organizacije socijalno preduzetničke. Stoga je suštinsko pitanje na koji način bi socijalna preduzeća trebalo da budu povezana sa finansijskim aspektima preduzeća.

Socijalni preduzetnici, dok rešavaju socijalne probleme inovativnim rešenjima, takođe mogu doneti zaradu potrebnu za poslovanje preduzeća. Ali profit koji se ostvaruje takvim aktivnostima ne koristi se za lični dobitak, već se ponovo ulaže u dalji razvoj društvenog preduzeća. Ovo je samoodrživ poslovni model koji negira dobrotvorni oblik stvaranja društvenog bogatstva, koji je manje održiv.

Umesto toga, oslanja se na dugoročnu misiju iskorenjivanja problema na njegovom izvoru uvođenjem inovativnih rešenja. Zavisno od pravnog statusa kompanije, profit se može reinvestirati prvenstveno radi optimalnog postizanja društvenih i ekoloških ciljeva. Dobit pojedinaca formalno je ograničen i strogo nadziran.

Postoje socijalna preduzeća koja slede uobičajeni neprofitni model. Međutim, iz poslovne perspektive, postoje socijalna preduzeća koja kombinuju modele neprofitne i profitne. To su poslovni poduhvati društvene namene i njihov primer uključuju banke za razvoj zajednice i organizacije za život i privatno obrazovanje.

Takođe je važno istaći činjenicu da, kao i sve druge poslovne organizacije, socijalno preduzetništvo koristi i upravlja resursima od finansijskih do ljudskih resursa da bi proizvelo društvenu vrednost kao rezultat. Dakle, mera uspeha socijalnih preduzeća nije stvaranje bogatstva već pozitivni uticaji na ekologiju, društvo ili zajednice kojima služe.

Ova poslovno orijentisana definicija socijalnog preduzetništva takođe govori o važnosti održivosti. Neprofitne dobrotvorne organizacije često se oslanjaju na donacije i druge inicijative za prikupljanje sredstava. Ali ovo može biti izazovno i neodrživo.

Socijalna preduzeća koriste poslovne modele poput marketinškog plana kako bi preživela. Drugim rečima, da bi postigla efikasan društveni uticaj, socijalna preduzeća moraju biti finansijski samoodrživa preduzeća.

Upravljanje

„Učešće“ je ključna reč upravljanja u socijalnom preduzetništvu. Ovde, kako kolektivni interesi uvek prednjače ispred pojedinačnih interesa, odlučivanje je uvek zajednički proces. To znači da su uključeni svi akteri od menadžera i osoblja do kupaca odnosno korisnika, kao i lokalnih samouprava.

Uticaj koji se može izmeriti

Drugi osnovni stub društvenog preduzeća je njegova sposobnost da izvrši uticaj ili drugim rečima – stvori društveni uticaj. Ideja društvenog uticaja je, međutim, sveobuhvatna i postoji mnogo različitih definicija društvenog uticaja.

U stvari, akademski istraživači su pokušali da pronađu zajedničku osnovu za merenje uticaja i čini se da ne postoji široko prihvaćena definicija ili smernica o socijalnom uticaju. Osnovna poteškoća u merenju društvenog uticaja su osnovni kontekstualni faktori, koji variraju u različitim društvima.

Uopšte, društveni uticaj se može meriti na osnovu delovanja preduzeća na dobrobit društva koje uključuje zajednicu, okruženje i ekonomiju. Iako se u većini slučajeva uticaj komercijalnog preduzeća meri finansijskim uticajem, uticaj socijalnog preduzeća meri se trostrukom linijom a to su:

  • ljudi,
  • ekologija i
  • profit.

Glavni cilj društvenog preduzeća je, dakle, da se napravi uticaj postizanjem društvene misije koja je osnova za njegovo postojanje.

Socijalna preduzeća uglavnom posluju u sledećim oblastima:

  • Radna integracija što podrazumeva obuku i integraciju osoba sa invaliditetom, dugotrajno nezaposlenih, ljudi iz etničkih ili rasnih manjina i marginalizovanih grupa stanovništva.
  • Ljudska prava: sloboda, ublažavanje siromaštva, integracija, diskriminacija, rodna ravnopravnost, sloboda govora itd.
  • Službe zdravstvene zaštite i nege: zdravlje, dobrobit i medicinska nega, zdravstvene usluge, usluge brige o deci, usluge starijih osoba i osoba sa invaliditetom
  • Obrazovanje: stručno usavršavanje, obrazovanje, lični lazvoj i razvoj karijere
  • Regionalni razvoj: ekonomski i socijalni razvoj udaljenih i ruralnih područja, rehabilitacije u urbanim sredinama, razvojna pomoć i razvojna saradnja sa drugim zemljama
  • Zaštita i održivost životne sredine podrazumeva recikliranje, ekološku svest i zaštitu, održivo korišćenje prirodnih resursa, korišćenje obnovljivih izvora energije, bio i organsku poljoprivredu, očuvanje kulturnih i baštinskih lokaliteta
  • Ostale oblasti uključuju razvoj amaterskog sporta, umetničke i kulturne projekte, nauku, istraživanja i inovacije, zaštitu potrošača, tradiciju, zanat itd.

A što se tiče oblika poslovanja, najčešće pravne forme socijalnih preduzeća u Srbiji su sledeće:

  • Udruženja građana
  • Zadužbine i fondacije
  • Preduzeća za radnu integraciju osoba sa invaliditetom
  • Zadruge
  • Družtva sa ograničenom odgovornošću

Prema podacima na osnovu sporadičnih istraživanja u oblasti socijalnog preduzetništva najbrojnija socijalna preduzeća u Srbiji su:

  • Zadruge (najčešće poljoprivredne) sa učešćem od 65,6%.
  • Udruženja građana 23,7%,
  • Preduzeća za radnu integraciju osoba sa invaliditetom 3,8% a zatim i
  • Razvojne agencije, fondacije, poslovni inkubatori i zavisna preduzeća.

Ovi različiti tipovi socijalnih preduzeća kao svrhu svog poslovanja navode i različite ciljeve. Dok je uglavnom cilj poslovanja zadruga ekonomsko osnaživanje i zapošljavanje, udruženja ističu socijalno–humanitarne
ciljeve. Shodno tome da su zadruge najčešći oblik socijalnog preduzeća, one i zapošljavaju najveći broj ljudi.

Socijalno preduzetništvo je u porastu i postalo je sve popularnije u poslednje tri decenije. Socijalno preduzetništvo se posmatra kao novi način poslovanja, istovremeno stvarajući dugotrajne i široke društvene promene. Uprkos rastućoj vidljivosti i primerima uspeha, socijalna preduzeća su i dalje startap koji dugoročno mogu ili ne moraju uspeti. Bez obzira na to, ona demonstriraju nove modele razvoja u kojima ekonomski uspeh i društvena vrednost više nisu protivurečni.


Srodne teme:

Akademija preduzetništva