Kako su rafovi u supermarketu doveli do razvoja lean menadžmenta? | Project Management Srbija

11 veličanstvenih LEAN menadžmenta

11 veličanstvenih LEAN menadžmenta

11 veličanstvenih LEAN menadžmenta

Kako su rafovi u supermarketu doveli do razvoja lean menadžmenta – istorija LEAN-a

 

Kao što smo već pokazali lean menadžment ili lean metodologija je najbrži najefikasniji način da kompanija smanji troškove, unapredi i ubrza procese, smanji nepotrebne gubitke i poboljša timski duh. Sam termin lean označava waste elimination ili na našem

LEAN = eliminacija gubitaka

Iako je LEAN postao enormno popularan sa pojavom Toyota Proizvodnog Sistema (TPS) i da se cela istorija LEAN menadžmenta vrti oko Japana i Toyote, ipak njegova istorija kreće pre tog perioda. Nosioci širenja i razvoja LEAN principa su bili nosioci strateškog razvoja kompanija iz tih vremena koji su ostali upamćeni po neverovatnom usponu i razvoju koje su njihove kompanije doživele koristeći ove prinicipe i metode.

 

Više o LEANU

 

U nastavku će biti prikazano 11 velikana ili pionora Leana koji su ostavili najveći pečat na širenje ideje LEAN menadžmenta. Naravno, među njima prednjače Japanci čija kultura konzistentnosti i timskog rada umnogome doprinosi potrebnim kompetencijama za korišćenje ovog sistema.

 

11 velikana LEAN metodologije

 

#1 Frederik W Taylor (1856-1915)

Jedan od nauticajnih ljudi XIX veka je zasigurno Frederik Taylor koji se smatra ocem modernog, odnosno naučnog menadžmenta. Rođen je u Čileu, školovao se i odrastao u Americi gde je završio studije mehanike.

Ostao je upamćen po svojim posebnim metodama za povećanje efikasnosti zaposlenih, gde se prvenstveno bavio kretanjem zaposlenih mereći njihovo kretanje jer je znao da ako smanji nepotrebne pokrete radnika da će ubrzati efikasnost procesa rada.

Do detalja je razložio svako radno mesto i neverovatno uprostio proceduru rada koja je zahtevala manje mozga i manje mišića.

Na taj način je napravio sistem koji ne zavisi od radnika jer je mogao da pokupi radnika sa ulice i da ga u potpunosti osposobi za bilo koje radno mesto u proizvodnji jer je svaki korak rada bio maksimalno uprošćen.

Za sobom je ostavio knjigu “Principi naučnog menadžmenta”, a taj njegov naučni princip upravljanja ljudima se vrlo često naziva “tejlorizam“.

Pored svog rada na povećanju produktivnosti zaposlenih, što se može smatrati pretečom leana, ostavio je dubok trag u projektnom menadžmentu postavivši osnove projektnog menadžmenta, o čemu smo pisali ovde.

Prva fabrika koja je u potpunosti primenila njegovu LEAN metodu je bila Simonds Rolling Machine Company. Rezultat njegovog angažovanja je bilo:

  • uvođenje pauze,
  • skraćivanje radnog vremena sa 10,5 na 8,5 sati,
  • smanjenje troškova,
  • povećanje obima proizvodnje,
  • povećanje kvaliteta proizvoda,
  • povećanje profita i naravno,
  • povećanje zarade radnika.

 

#2 Henry Ford (1863-1947)

Rođen u Mičigenu, radio je kao serviser mašina, pa je postepeno napredovao do mesta inženjera i na kraju glavnog inženjera, dok nije odlučio da da otkaz i osnuje sopstvenu fabriku za proizvodnju automobila pod imenom Ford Motor Company.

Prvo vozilo je napravio 1903 i bilo je poznato kao Ford T, a usavršio 1908.godine pri čemu je uspeo da luksuz i visoku cenu automobila smanji na pristojan nivo.

Ubrzavajući proizvodnju i eliminišući nepotrebne gubitke, cena automobila je padala te je 1908 iznosila tadašnjih 875$ pa sve do 1916.godine kada je iznosila 360$.

Dakle, za 8 godina je ostalo samo 27,7% od prvobitne cene tako da su atomobili postali pristupačni običnom čoveku.

Pri tome vožnja je bila laka i jednostavna, delovi lako zamenljivi i svako je mogao jeftino i na jednostavan način da popravi svoj auto.

Prvi auto iz masovne proizvodnje – Ford T

Prvi je uveo proizvodnu liniju 1913.godine što je bilo epohalno otkriće i veliki korak ka masovnoj proizvodnji i ubrzanju efikasnosti. Naravno sa povećanjem prodkutivnoati rasle su i radničke dnevnice, koje su duplirane tokom godina. Koliko je to bio veliki korak i o kojim razmerama se radi, najbolje govore osnovni podaci o njegovoj fabrici koji datiraju iz 1930.godine gde stoji sledeće:

  • 81.000 radnika
  • 6.952.000 kvadratnih metara proizvodnog prostora
  • 268.991.552$ vrednost investicije

 

 

#3 Sakichi Toyoda (1867-1930)

Pronalazač, biznismen, industrijalac, osnivač kompanije Toyota Industries, poznat po nadimku “kralj investicija”. Po zanimanju stolar, svoj prvi patent je imao sa 13 godina, a već sa dvadeset patentirao je prvi parni razboj u Japanu. Primarni koncept koji je koristio kod parnog razboja je bio judoka (automatizacija sa ljudskim dodirom) koja je zaustavljala razboj kadgod se konac pokidao pa na taj način ljudi nisu stalno morali da budu prisutni pored mašine i nadgledajući njen rad. Rezultat toga je da je jedan čovek mogao da opslužuje više mašina i da ima više vremena za koristan rad, tj. za rad koji dodaje neku vrednost (value-added work).

To nas opet vraća na osnovnu definiciju LEANA kao eliminacije različitih vrsta gubitaka kako bi se povećala efikasnost procesa. 1929. godine je prodao svoj patent engleskoj firmi Plot Brothers za 500.000$ što mu je omogućilo da formira razvojni, istraživački budžet za ulazak u industriju automobila.

 

#4 Kiichiro Toyoda (1895-1952)

Sin Takichii Toyode, osnivač Toyota Motor Company. Završio je mašinski fakultet (mehanika) sa posebnim osvrtom ka tehnologiji motora. Direktno je bio odgovoran za sklapanje posla sa Englezima u vezi prodaje patenta za parni razboj. Od tih para je napravljen proboj u auto svet i 1935. Toyota je proizvela 3 modela A-1 automobila, a 1938.godine 18 modela kamiona G-1.

Od samog osnivanja kompanije just-in-time princip je korišćen. S obzirom da je bilo nestašice materijala, ovaj koncept je razvijen iz ekonomskih razloga kako bi povećao cash flow. I dan danas je ovo jedan od osnovnih LEAN principa.

Kiichiro je bio posebno oduševljen masovnom proizvodnjom u Fordu gde je bio u poseti zajedno sa sotalim direktorima Toyote; Eijo Toyoda i Taiichi Ohno kako bi dobili ideje za razvoj Toyote. Video je manjkavosti masovne proizvodnje, ali prava prekretnica njegovog razmišljanja je bio princio rada rafova u supermarketima u Americi koji su se dopunjavali kako su ih kupci praznili.  Spojivši ovaj koncept (pull production) i uklonivši nedostatke Fordove proizvodnje, krenuo je sa metodologijom koja predstavlja pravu preteču LEAN proizvodnje,

 

#5 Eiji Toyoda (1913-2013)

Mlađi rođak Kiichiro Toyode koga su nakon završetka Mašinskog fakulteta ubedili da se pridruži svojim rođacima u Toyoti. Za vreme II svetskog rata bio je mobilisan, međutim nakon dva meseca, kada su vrhovni vojni komandanti saznali čime se Eiji bavio pre rata, oslobodili su ga vojske i poslali nazad u Toyotu da se bavi prozvodnjom kamiona za potrebe vojske Japana.

1945.godine postao direktor Toyota Motors Company. 1950 godina je bila loša godina za Toyotu zbog velikih štrajkova, ali te iste godine Eiji je posetio Ameriku da vidi park svojih dobavljača i shvatio da mala fabrika automobila po imenu Toyota može da se takmiči sa gigantom po imenu Ford. Shvatio je da postoje veliki gubici u masovnoj proizvodnji i da TMS može upotrebom lean menadžmenta da eliminiše te nepotrebne gubitke. U tom trenutku Toyota je pravila 40 vozila na dan, a Ford 8.000 na dan.

Koliko je njegov rad bio presudan za razvoj Toyote, govori činjenica da je 1982. došlo do spajanje dve firme Toyota Motors Company i Toyota Motor Sales i da je novom firmom upravljao Eiji sve do 1994.godine. U vreme njegovog rukovođenja ovom firmom, Toyota je otvorila najmanje 10 fabrika, počela da izvozi u desetine zemalja, čak se proširila na SAD tržište gde je uspešno prodavala Corollu. Počeo je razvoj čuvenog luksuznog brenda Lexus kako bi se takmičili u segmentu luksuznih automobila u kome su dominirali Mercedos i BMW. Krenula je proizvodnja prvog hibridnog vozila – Prius.

Za njega se vezuju određeni LEAN termini u čijem razvoju ili finom podešavanju je učestvovao:

  • KAIZEN – usavršavanje procesa u vidu malih, ali kontinualnih unapređenja
  • JIDOKA – automatski prekid rada mašine kada se pojavi neregularnost
  • JUST-IN-TIME PROIZVODNJA – proizvoditi onoliko i samo onoliko koliko je potrebno i baš tada kada je klijentu potrebno

 

#6 Taiichi Onno (1912-1990)

Dobra stvar kod Toyote je da je to porodična kompanija sa dugom istorijom unapređenja procesa i povećanja efikasnoti i sa dobro razvijenom mentorskom kulturom.

Stariji su prenosili znanja mlađima, a svi zajedno usko sarađivali na jednom jedinom cilju – razvoju kompanije.

U takvoj sredini je odrastao najveći od svih lean pionira – Taiichi Ohno. Sa 20 godina se pridružio Toyoti, a 1947.godine je počeo da upravlja posebnim razvojnim odeljenjem koje se bavilo testiranjem paralelnih linija.

Taiichi Ohno je ostavo upamćen kao osnivač TPS-a ili Toyota Production Systema koji se smatra osnovom lean menadžmenta, tačnije predstavlja temelj lean metodologije.

Bio je u delegaciji Toyote koja je posetila Fordovu fabriku i detektovao sedam vrsta gubitaka koji će kasnije postati sastavni deo njegovog koncepta lean kompanije prikazannog kroz TPS.

Suština LEAN prozvodnje leži u eliminaciji baš tih sedam čuvenih gubitaka:

  • Prekomerna proizvodnja

  • Transport

  • Čekanje/zastoji

  • Prekomerna obrada

  • Zalihe

  • Nepotrebni pokreti

  • Škart

 

#7 Shigeo Shingo (1909-1990)

Takođe Japanac koji je diplomirao mašinstvo. Radio je u fabrici, pa kao konsultant u kompaniji JMA, a kasnije je osnovao i svoju konsultantsku kuću po imenu Institute of Management Improvements. Saradjivao je sa Toyotom gde je implementirao svoju čuvenu SMED metodu, koju je osmislio još 1950.godine.

Ostao je poznat po mnogobrojnim knjigama na temu unapređenja kvaliteta i procesa, odnosno LEAN menadžmenta:

  • Revolution in Production: SMED System
  • Zero Quality Control: Source Inspection and the Poka-Yoka System
  • Non-stock Production
  • The Toyota Production System from an Industrial Engineering Point of View

Vrlo često se smatra ko-osnivačem LEAN menadžmenta, a definitivno je ostao upamćen po pronalasku Poka-Yoka sistema (eng.prevod mistake proofing) koji za cilj ima dizajniranje procesa, alata i cele proizvodne linije kako bi se sprečile greške i uticaj grešaka na dalji tok procesa. Znači sve treba napraviti na taj način da postoji samo jedan ispravan način i da je evidentno da su svi ostali načini pogrešni kako bi se uvek koristio taj jedini ispravan.

 

#8-9 James Womack i Daniel Jones

Upoznali su se 1979.godine na MIT univerzitetu gde ih je profesor Daniel Ros pozvao da učestvuju u naučnoj studiji u oblasti auto industrije pod nazivom “Budućnost automobila”. Studija je publikovana 1984.godine posle pet godina napornog rada i opšti zaključak u studiji je

Odnos produktivnosti japanskih i američkih radnika je 3:1,

što će reći da su Japanci tri puta produktivniji. Ovo je veliki preokret s obzirom na inicijalnu pretpostavku koju je imao Taiichi Ohno 1950.godine gde je procenio da je taj odnos produktivnosti 1:9. Dakle, japanski radnici su bili devet puta manje produktivni u odnosu na svoje američke kolege. Za samo 34 godine upotrebom lean menadžmenta odnos produktivnosti se drastično promenio iz 1:9 u 3:1.

5.000.000$ je potrošeno na ovu studiju u kojoj je proučavan lean princip u auto industriji Japana, a naročito Toyotin Production System. Na osnovu ovih detaljnih istraživanja koncepta razvoja Toyote napisali su legendarne knjige koje su LEAN približili zapadnom svetu i pokrenuli pravi talas opšte prihvaćenog korišćenja ove metodologije rada. Te knjige su:

  • The Machine that Changed the World – detaljno objašnjenje principa i metoda upotrebljenih u Toyoti
  • Lean Thinking: Banish Waste and Create Wealth in Your Corporation
  • Lean Solutions: How Companies and Customer can Create Value and Wealth Together

 

#10 Anand Sharma

Rođen u Indiji gde je završio Roorky fakultet, nakon čega se preselio u Ameriku i diplomirao M.B.A na Boston univerzitetu. 2001.godine je dobio laskavo priznanje od strane prestižnog časopisa Fortune gde je proglašen za jednog od heroja američke proizvodnje (“Heroes of U.S. Manufacturing”). Sledeće godine ga je američko društvo proizvodnih inženjera u proglasilo dobitnikom nagrade za postizanje izvrsnosti u proizvodnji bez žrtvovanja ljudskog kapitala.

Priča se za njega da može da vidi kakvo je stanje u kompaniji uz pomoć obične šetnje kroz proizvodni pogon,

Njegova kompanija TBM Consulting broji 70 zaposlenih i sarađivao je sa više od 500 kompanija kod kojih je uveo LEAN sistem. Jedini njegov zahtev prilikom inicijalnog razgovora sa potencijalnim klijentom je da nema otpuštanja radnika nakon uvođenja lean proizvodnje.

Naravno nakon uvođenja lean-a, povećava se produktivnost i efikasnost zaposlenih, i smanjuju troškovi, pa je zato Anand insistirao da niko od zaposlenih ne izgubi posao.

 

Više o obuci za LEAN menadžment

 

Ko-autor je za dve knjige o Leanu:

  • The Perfect Engine: How to Win in the New Demand Economy By Building To Order with Fewer Resources
  • The Antidote: How to Transform Your Business For the Extreme Challenges of the 21st Century

 

#11 Michael George

Osnivač i direktor konsultantske firme The George Group. Sarađivao je sa više od 300 firmi sa akcentom na povećanju performasni zaposlenih, kao i na uvođenju lean six sigma metodologije.

Diplomirao je i magistrirao na fizici 1969.godine. Brzo se obogatio zahvaljujući prodaji svog patenta Rols Rojsu. Zahvajući tom novcu otisnuo se put Japana da bi proučavao čuveni Toyota Production System što ga je dovelo do otvaranja konsultantsku firmu 1986.godine.

Naravno, firma je lider u oblastima lean menadžment i six sigma. Vlasnik je nekoliko patenata koji se tiču smanjenja vremena trajanja ciklusa (cycle time) i smanjenja kompleksnosti radnog mesta.

Autor je ili ko-autor mnogih six sigma knjiga:

  • Fast Inovation
  • Lean Six Sigma
  • Lean Six Sigma for Services
  • Conquering Complexity in Your Business