Karbonski otisak

Šta je karbonski otisak?

Karbonski otisak ili ugljenični otisak [eng. carbon print] je jedan od glavnih načina na koji merimo efekte globalnih klimatskih promena. Može se definisati kao ekološki indikator koji predstavlja količinu gasova staklene bašte (GHG), u obliku CO2 ekvivalenata, koji se direktno ili indirektno emituju kao rezultat određene aktivnosti. 

Ove emisije mogu biti povezane sa pojedincem, organizacijom, proizvodom ili određenim događajem ili radnjom. Gasovi staklene bašte kao što su ugljen-dioksid CO2 i metan CH4, na primer, ispuštaju se u atmosferu kroz aktivnosti kao što su čišćenje zemljišta, sagorevanje fosilnih goriva, kao i proizvodnja i potrošnja različitih proizvoda i usluga.

Kako se izražava karbonski otisak?

CO2 otisak se izražava kao težina proizvedene emisije CO2 u tonama. Definicija ugljičnog otiska, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) je mera uticaja koje vaše aktivnosti imaju na količinu ugljen-dioksida (CO2) proizvedenog sagorevanjem fosilnih goriva i izražava se kao težina emisije CO2 proizvedene u tonama.

Šta je karbonski otisak za preduzeće?

Definicija ugljeničkog otiska: „Sve direktne i indirektne emisije gasova staklene bašte povezane sa određenim proizvodom ili aktivnošću“.

Direktne emisije mogu biti, na primer, sagorevanje goriva za poslovne mašine ili korišćenje električne energije proizvedene iz uglja ili prirodnog gasa. Indirektne emisije se odnose na sve emisije iz sredstava koja nisu u vlasništvu kompanije. Oni uključuju, na primer, emisije od zaposlenih koji sagorevaju benzin da bi vozili kako bi prisustvovali na poslu, od pripreme robe ili od proizvoda kompanije na kraju životnog veka prodatih proizvoda.

Ugljenični otisci kompanije su podeljeni u tri kategorije koje predstavljaju stepen direktnih i indirektnih emisija. Kategorija 1 odgovara najdirektnijim emisijama, dok se kategorija 3 fokusira na indirektne emisije. Emisije ugljenika velikih kompanija spadaju u kategoriju 3.

Zašto je važan ugljenični otisak?

Ublažavanje efekata klimatskih promena i zaštita životne sredine 

Dobro je poznata činjenica da emisije ugljenika imaju razoran uticaj na našu životnu sredinu. Smanjenje emisije gasova staklene bašte može efikasno usporiti stope rasta globalnih temperatura, može pomoći da se uspostavi ravnoteža u porastu nivoa mora, uspori otapanje polarnih ledenih kapa i spreči zakiseljavanje okeana. Najbolji primer ovoga je ono što nazivamo beljenjem korala, gde korali izbacuju alge (zooksantele). Procenjuje se da okean apsorbuje oko 30% ugljen-dioksida (CO2) koji se oslobađa u atmosferi, što smanjuje pH okeana i izaziva povećanje njegove kiselost. 

Brzo povećanje emisije ugljen-dioksida takođe je doprinelo regionalnim i sezonskim ekstremnim temperaturama koje narušavaju mnoge prirodne ekosisteme zemlje, smanjujući led na moru recimo. Što se tiče nivoa mora, objavljeno je da je došlo do povećanja od preko 8-9 inča od 1880. godine, primoravajući ljude da žive duž obale i uništavajući priobalna stanja. Morski led takođe igra veliku ulogu u regulisanju klime na Zemlji reflektujući sunčevu svetlost u svemiru i obezbeđujući stanište za različite životinjske vrste.

Poboljšanje zdravlja stanovništva Zemlje

Smanjenje emisije gasova staklene bašte je od suštinskog značaja za smanjenje ozbiljnosti vremenskih anomalija usled klimatskih promena i poboljšanje kvaliteta vazduha i vode potrebnih za održavanje života, održavanje biodiverziteta i snabdevanje zdravom hranom.Degradacija kvaliteta vazduha kao rezultat emisije ugljenika i drugih GHG predstavlja ozbiljan problem za ljudsko zdravlje. Povećana koncentracija polena, spora plesni, prašine i čestica doprinosi astmi i drugim respiratornim bolestima, dok osiromašenje stratosferskog ozona dovodi do povećanog izlaganja UV zračenju gde se kancerogene hemikalije raspršuju u atmosferu kao rezultat ekstremnih vremenskih abnormalnosti. Ovo je razlog za dalje bolesti kao što su rak, moždani udar i kardiovaskularne bolesti. Istrošenost prehrambenih resursa dodatno dovodi do lošije ishrane, što utiče na ljudski razvoj.

Održavanje biljnog i životinjskog diverziteta

Klimatske promene su jedna od najvećih pretnji za dugoročno očuvanje životinja i biljaka na Zemlji, jer narušavaju ekološku ravnotežu između vrsta kroz prinudno preseljenje i konkurenciju. Iako su stanovnici Zemlje evoluirali da se prilično dobro prilagođavaju različitim vremenskim promenama, klimatske promene se jednostavno pokazuju prebrzim i oštrim za neke od njih, a mnogi se suočavaju sa izumiranjem. Smanjenje nivoa GHG usporiće efekte klimatskih promena, ublažavajući deo pritiska na vrste koje se bore da se prilagode i prežive. Održavanje biljne i životinjske populacije je važno jer se zdravim ekosistemima pripisuju čistiji vazduh, voda i hrana.

Posledice klimatskih promena

Porast emisije GHG u periodu 2010 – 2019. bio je 12%, a 54% u odnosu na 1990. godinu. Cilj je usporavanje rasta prosečne temperature na ispod 1.5C u narednoj dekadi.

 Posledice su:

  • Porast prosečne dnevne temperature u nekim delovima sveta i do 8C
  • Smanjenje prosečne noćne temperature u nekim delovima sveta i do 4.5C
  • Povećani rizici od obilnih padavina i poplava (u nekim delovima), velikih suša (u drugim delovima) i ekstremnih vremenskih prilika
  • Porast nivoa mora do 1m do 2100 godine; porast kiselosti okeana i prosečne temperature okeana
  • Izumiranje / migracija nekim biljnih i životinjskih vrsta, a preko 10% insekata, biljaka i kičmenjaka će izgubiti do polovine svojih prirodnih staništa

Zašto je kompanijama važno merenje karbonskog otiska?

Glavni ciljevi koje Evropski zeleni dogovor definiše tiču se emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG). Evropska klimatska ambicija za 2030. godinu je smanjenje emisije GHG za 50-55%. EU će postati klimatski neutralna do 2050. godine. Evropski zeleni dogovor podrazumeva aktivnosti za jačanje efikasne upotrebe resursa prelaskom na čistu, kružnu ekonomiju i zaustavljanje klimatskih promena, povrat gubitka biološke raznolikosti i smanjenja zagađenja.

To znači da je krajnje vreme za naše kompanije da počnu sa merenjem svog CO2 otiska kako bi se uskladile sa politikom EU. I naravno da bi mogle da sarađuju sa firmama iz EU.

Kako izmeriti karbonski otisak?

Prema standardu ISO 14064 i smernicama utvrđenim Protokolom o gasovima staklene bašte, emisije iz tri različite kategorije se uzimaju u obzir prilikom izračunavanja ugljeničnog otiska. 

  • Prvi deo se fokusira na emisije koje nastaju tokom operacija, vozni park kompanije i ukupnu potrošnju energije. 
  • Drugi deo predstavlja klimatski uticaj energije, električne energije, grejanja i hlađenja. 
  • Poslednji deo se koncentriše na emisije CO2 drugih dobijenih proizvoda ili usluga

1. korak – izgradite svest kod zaposlenih

Studije pokazuju da kompanije čiji su zaposleni završili kratak program obuke o održivosti, karbonskog otisku, značaju merenja istog, imaju veće šanse da postignu pozitivne rezultate u vezi sa aktivnostima zaštite životne sredine. Ovi zaposleni su “shvatili” karbonski otisak.

2. korak – prikupite podatke 

Što više podataka kompanija ima o svojim poslovnim aktivnostima, to će biti tačniji njen karbonski otisak. Pošto veća emisija ugljenika spada u opseg 3 (indirektne emisije), kompanije moraju prikupiti što je moguće više podataka da bi pratile ove emisije ugljenika. To uključuje račune za komunalije, putne troškove, fakture dobavljača i sl.

3. korak – pronađite pravi kalkulator karbonskog otiska

Kada se prikupi dovoljno podataka o aktivnostima i potrošnji, kompanije moraju računati povezane emisije ugljenika. Pošto je to složen i dinamičan proces, razvijeni su kalkulatori da bi preuzeo posao iz ruku preduzeća i obezbedili transparentnost i tačnost. Kalkulatori ugljeničkog otiska omogućavaju kompanijama da shvate odakle dolaze njihove emisije i identifikuju žarišta emisije, pre nego što osmislite efikasnu strategiju smanjenja ugljenja. Kalkulatori ugljeničkog otiska dolaze u svim oblicima kako bi zadovoljili potrebe preduzeća, od malih i srednjih preduzeća do velikih preduzeća i javnih organizacija. 

4. korak – verifikujte izveštaj 

Kada se prikupi dovoljno podataka i napravi izveštaj o emisiji gasova sa efektom staklene bašte, poslednji korak je verifiakcija od strane nezavisne sertifiakcione kuće. Taj zadnji korak služi da se utvrdi da je izveštaj tačan i precizan i da prikazuje stvarno stanje u vašoj organizaciji.

Kako smanjiti CO2 otisak?

U zavisnosti od karakteristika karbonskog otiska, planovi smanjenja mogu se modifikovati kako bi odgovarali poslovnim ciljevima organizacije, uštedeli troškove i smanjili emisije ugljenika. Ako svaka kompanija može da odluči da preduzme različite korake za smanjenje emisije duž lanca vrednosti. Međutim neki opšti predlozi bi mogli biti:
  • Potrošnja manje energije prelaskom samo na niskougljeničnu električnu energiju (npr. obnavlivja energija),
  • Oprema za elektrifikaciju gde je to moguće (npr. službena vozila)
  • Smanjenje potrošnje mesa u kolektivnom ugostiteljstvu
  • Ulaganje u dobro izolovane i energetske efikasne zgrade
  • Podsticati nisko-karbonsku mobilnost (npr. vozila, bicikli, javni prevoz).

GLAVNI BENEFITI MERENJA I VERIFIKACIJE KARBONSKOG OTISKA

#1 OČUVANJE ŽIVOTNE SREDINE

Smanjenjem ugljičnog otiska organizacije direktno se smanjuje njen uticaj na životnu sredinu jer emisija ugljenika je glavni faktor koji doprinosi klimatskim promenama i njihovim katastrofalnim efektima na životnu sredinu. 

Smanjenjem karbonskog otiska smanjujete količinu emisije gasova staklene bašte (GHG) koji se ispuštaju u atmosferu, čime se usporava stopa globalnog zagrevanja.

#2 SARADNJA SA EU FIRMAMA

Merenje i smanjenje ugljičnog otiska organizacije pokazuje posvećenost održivosti i može poboljšati reputaciju vaše organizacije među kupcima, klijentima, investitorima i zaposlenima.

Neretko su zahtevi kompanija iz EU takvi da insistiraju na saradnji sa firmama koje su društeno odgovorne i rade na očuvanju životne sredine. Tačnije mere svoj karbonski otisak.

#3 REDOVNO IZVEŠTAVANJE

Nakon postavljenog cilja, vreme je da prati njegova realizacija, kroz obavezno izveštavanja o gasovima sa efektom staklene bašte kao i smanjenoj emisiiji istih. 

Vreme je da dokažeš da radite na očuvanju životne sredine.

Za sve informacije u vezi merenja i verifikacije karobonskog otiska pozovi 063 104 27 15