Balansna karta - Balanced ScoreCard

Strategijski menadžment – upravljanje preduzećem uz pomoć balansne karte

Balansna karta (eng. Balanced Scorecard, odnosno BSC) predstavlja jedan od najboljih okvira za kontrolu i izveštaje u menadžmentu. Takodje, balansna karta je poslovni okvir preko koga se prati i upravlja strategijom organizacije (mala, srednja i velika preduzeća, neprofitabilne organizacije, banke, opštine itd.).

Balanced Scorecard = osnova strateškog menadžmenta, najjednostavniji način upravljanja preduzećem

Ovaj poslovni okvir se zasniva na ravnoteži izmedju vodećih i zaostalih pokazatelja koji se mogu smatrati pokretačima i rezultatima (ciljevi) organizacije. Ovi ključni pokazatelji govore da li ostvarujete svoje ciljeve i da li ste na putu da ostvarite buduće ciljeve. Sa upotrebom balansnih karti imate mogućnost da:

opišete vašu strategiju,
izmerite je kroz merenje ključnih pokazatelja i prikaza uspešnosti vaše strategije i njene realizacije, i
pratite korake koje ste preduzeli da bi unapredili rezultate.

Primena ovog okvira pruža ravnotežu izmedju kratkoročnih i dugoročnih ciljeva organizacije. Iako zadržava značajne finansijske pokazatelje, ovaj koncept prati i nefinansijske pokazatelje organizacije. Kako je to uzročno-posledična veza, nije uvek moguće izmeriti uspešnost organizacije gledajući samo par pokazatelja. Primera radi praćenje samo finansijskih i računovodstvenih pokazatelja ne daje celovitu sliku jedne organizacije. Organizacija je mnogo više od toga, zar ne?

Glavni nedostatak finansijskih pokazatelja jeste taj da oni pružaju informacije samo o materijalnim resursima, dok implementacija koncepta balansne karte omogućava razumevanje procesa kreiranja vrednosti upotrebom i razvojem nematerijalnih resursa: ljudi i znanja. Ovaj koncept omogućava prikaz ključnih pokazatelja za razvoj i strategiju organizacije, kao i merenje tih pokazatelja da bismo došli do informacija koje nam daju uvid da li organizacija funkcioniše i razvija se u dobrom pravcu. Tačnije da li ide ka postavljenim ciljevima poslovanja.

Postavljanje KPI-eva

Balansna karta se sastoji od četiri glavna dela:

Ciljevi organizacije,
Ključni pokazatelji (KPI) preko kojih merimo ispunjenost zadatih ciljeva,
Inicijative i projekti koji su povezani sa ciljevima i
Plan rada (akcije koje su dodeljene pojedincima ili manjim timovima, a tiču se pokrenutih inicijativa i projekata).

Primera radi pogledajmo kako su ova poglavlja u balansnoj karti povezana.

Imamo visoke ciljeve organizacije i znamo kuda treba da idemo,
Kroz merenje ključnih indikatora performansi (KPI) vidimo kako stojimo mesečno, kvartalno i godišnje sa ispunjenjem tih ciljeva. Znači, možemo da proverimo da li idemo u dobrom pravcu.
Inicijative i projekti nam služe da postignemo i ostvarimo ciljeve i poboljšamo performanse ključnih pokazatelja.
Plan rada za svakog pojedinca i manje timove pokazuje šta smo preduzeli da se sve ovo uradi.

Važno je napomenuti da svaki pokazatelj i cilj organizacije mogu imati više simultanih različitih „akcija“ koji imaju za cilj da unaprede rezultate. Ukoliko ovakve akcije ne pomažu i nema napretka, onda se radi reevaluacija strategije i neophodne su promene.

Kao što se vidi iz gore navedenog, balansna karta je alat gde su uzročno-posledične aktivnosti postavljene u okvir koji omogućava da vidimo kako organizacija napreduje, gde je dobro, bolje od očekivanog ili lošije.

Norton i Kaplan (kreatori balansne karte) podelili su ciljeve organizacije na četiri dela:

Finansije – finansijski cilj organizacije,
Korisnik – ciljevi koji se tiču korisnika koji koriste proizvode ili usluge organizacije,
Procesi – ciljevi koji se tiču samih procesa unutar organizacije i
Znanje i razvoj – ciljevi koji se tiču ljudi unutar organizacije, tj. učenje i podizanje kvaliteta, kompetencija i sposobnosti zaposlenih.

KPI-evi (ključni pokazatelji performansi) se razlikuju od subjekta do subjekta, zajedničko im je da služe kao merna jedinica koja pokazuje koliko smo blizu ispunjenju postavljenih ciljeva. Da bi merenje bilo precizno i efektno oni moraju biti lako definisani, kvalitativno merljivi, lako prezentovani ljudima/timu i da budu ključni za postizanje cilja. Ovi pokazatelji se moraju odrediti i postaviti pažljivo jer može doći do lažne slike o poslovanju organizacije. Ono što treba uzeti u obzir prilikom postavljanja i odredjivanja pokazatelja jeste zašto je baš ovaj pokazatelj potreban, kako njegovo praćenje pomaže da se dodje do cilja, ko sakuplja podatke za taj pokazatelj i sl. Formula za merenje nekog pokazatelja jeste odnos izmedju „šta je cilj“ i „kakva je trenutna vrednost u odnosu na cilj“. Dobar primer su, recimo, benčmarking podaci i merenje gde se organizacija nalazi u odnosu na druge subjekte.

Procesi unutar organizacije su uglavnom povezani sa kvalitetom poslovanja i vremenom trajanja procesa. Sposobnost zaposlenih treba da identifikuje strukturu i kvalifikacije zaposlenih koja je neophodna da bi se obezbedio dugoročni rast i razvoj organizacije.

Zašto Balanced ScoreCard?

Postoji mnogo razloga zašto treba upotrebljavati i implementirati balansnu kartu u organizaciju. Recimo, top menadžment je odgovoran za ispunjenje ciljeva vlasnika kapitala. Da bi imao odgovore o poslovanju, implementaciji strategije, ispunjenju ciljeva, šta je dobro a šta može bolje, top menadžment treba da da odgovore vezane za sadašnje poslovanje i predvidjanja za buduće poslovanje. Pokazatelji daju podatke kako se poslovalo ovog mesec (kvartala, godine) i pokazuju kako će se poslovati narednog meseca (kvartala, godine). Takodje, neophodno je znati i da li su projekti ekonomični i rentabilni i kako trošenje na njih pomaže organizaciji sada i u budućnosti.

Imajući u vidu ulogu balansne karte kao koncepta u sprovodjenju menadžment procesa, jasno je da balansna karta ispunjava jednu prazninu koja postoji u velikom broju upravljačkih sistema, a to je nedostatak sistematskog procesa implementacije strategije i obezbedjenja povratnih informacija o strategiji.

Treba prihvatiti da nije dovoljno samo imati balansnu kartu radi pukog zadovoljenja potrebe da se ima. Ukoliko se ne vrši provera ispunjenosti pokazatelja, ciljeva, strategije onda je besmisleno imati ovaj alat. Ukoliko integrišete kontrolnu kartu kroz čitavu organizaciju, kontrolišete parametre i pravovremeno reagujete u skladu sa pokazateljima, videćete kako organizacija lakše ispunjava ciljeve, poslovanje je brže i ekonomičnije, efikasnost na zavidnom nivou, a strategija i vizija organizacije idu u zacrtanom pravcu.

Ovaj koncept nije garancija da će vizija i strategija biti uspešne, ali jeste garancija da se, ukoliko se pravilno postavi i implementira u organizaciju, efektno i efikasno daje informacije o stanju i perspektivi tako da je moguća pravovremena akcija da se reaguje na nedostatke.

12 koraka za razvoj strategije firme korišćenjem balanske karte

Praktični koraci prilikom razvoja balanske karte:

Definisati delatnost,
Opisati razvoj tog sektora i položaj organizacije u sektoru.
Razviti ili učvrstiti viziju kompanije.
Razviti perspektive.
Postaviti strateške ciljeve za svaku perspektivu pojedinačno.
Identifikovati kritične/ključne faktore/pokazatelje uspeha (KPI-evi).
Razviti pokazatelje i omogućiti uravnoteženost faktora.
Razviti balansnu kartu za nivo organizacije.
Razviti balansnu kartu za pojedine delove organizacije, u zavisnosti od veličine.
Jasno formulisati ciljeve.
Razviti plan akcije.
Implementirati plan.

Primer balansne karte za finansijske ciljeve organizacije

Finansijski ciljevi
Rast prihoda i miks proizvoda i usluga			Smanjivanje troškova Rast produktivnosti	Upotreba sredstava
Strategija poslovne jedinice	Rast	Stopa rasta prihoda po segmentima. Učešće prihoda od novih proizvoda, usluga potrošača.	Prihod po zaposlenom	Troškovi investicija kao % od prodaje
	Zrelost	Učešće u ciljnom segmentu potrošača. Prodaja izmedju strategijskih poslovnih jedinica. Učešće prihoda od novih namena proizvoda. Profitabilnost segmenata potrošača i linija proizvoda.	Poredjenje troškova sa konkurentima. Stope snižavanja troškova. Indirektni troškovi kao % od prodaje.	Učešće obrtnog u ukupnom kapitalu. Prinos na angažovani kapital po kategorijama ključnih sredstava Iskorišćenost kapaciteta
	Žetva	Profitabilnost segmenata potrošača i linija proizvoda. Učešće neprofitabilnih segmenata potrošača.	Troškovi po jedinici (output, transakcije)	Isplate Vreme trajanja procesa proizvodnje.

Sada je mnogo jasnije zašto je balanska karta jedini optimalan način za pravljenje strategije organizacije jer sagledava sve aspekte poslovanja, a ne samo finansijske. To je jedini dugoročni, optimalni i balansirani pristup razvoju firme.