Standard ISO 31022

ISO 31022:2024 – Upravljanje rizicima povezanim s pravnim aspektima

ISO 31022:2024 je jedan od novijih ISO standarda koji pruža smernice za upravljanje pravnim rizicima u organizacijama. Pravni rizici se odnose na potencijalne pravne obaveze, gubitke, kazne ili reputacione štete koje mogu nastati kao posledica neusklađenosti sa zakonima, regulativama, ugovornim obavezama ili drugim pravnim zahtevima.

Svrha i primena

Standard ISO 31022 ima za cilj da pomogne organizacijama svih veličina i sektora u identifikovanju, proceni i ublažavanju pravnih rizika. Ovaj standard je posebno koristan za:

• Kompanije koje posluju u regulisanim industrijama, poput finansija, farmacije i energetike.
• Javne institucije koje moraju da se pridržavaju striktnih pravnih normi.
• Male i srednje preduzetnike koji žele da unaprede usklađenost sa zakonima i izbegnu pravne probleme.

Ključni elementi

1. Identifikacija pravnih rizika
   • Prepoznavanje svih zakonskih i regulatornih obaveza relevantnih za organizaciju.
   • Razmatranje ugovornih rizika i potencijalnih sukoba interesa.
2. Procena rizika
   • Analiza verovatnoće nastanka i posledica svakog identifikovanog rizika.
   • Razvrstavanje rizika po prioritetu kako bi se resursi efikasno alocirali.
3. Kontrolne mere i ublažavanje rizika
   • Razvijanje strategija za izbegavanje, smanjenje ili transfer rizika.
   • Implementacija pravnih politika, procedura i obuka za zaposlene.
4. Praćenje i izveštavanje
   • Kontinuirano praćenje promena u zakonodavstvu i pravnom okruženju.
   • Priprema redovnih izveštaja za rukovodstvo i zainteresovane strane.

Prednosti primene ISO standarda 31022:2024

ISO 31022:2024, koji se fokusira na upravljanje pravnim rizicima, ima ključan značaj za organizacije jer im omogućava da:

1. Proaktivno upravljaju pravnim rizicima

• Standard pomaže organizacijama da unapred identifikuju pravne rizike povezane sa zakonodavstvom, regulativama i ugovornim obavezama.
• Omogućava proaktivno upravljanje, smanjujući šanse za pravne sporove, kazne i reputacione štete.

2. Obezbede usklađenost sa zakonodavstvom

• Uz sve složenije pravne okvire, standard pruža smernice za identifikaciju i implementaciju mera koje osiguravaju usklađenost sa zakonima i regulativama.
• Time se izbegavaju potencijalne kazne i pravne posledice neusklađenosti.

3. Smanje finansijske gubitke

• Pravne posledice, poput kazni, naknada štete ili sudskih troškova, mogu značajno opteretiti finansije organizacije.
• Primenom ovog standarda, organizacije mogu minimizovati troškove povezane sa pravnim rizicima.

4. Povećaju poverenje zainteresovanih strana

• Klijenti, partneri, investitori i drugi zainteresovani smatraju da je organizacija pouzdanija ako efikasno upravlja pravnim rizicima.
• Standard doprinosi jačanju reputacije i izgradnji poverenja među ključnim partnerima.

5. Omoguće strateško donošenje odluka

• ISO 31022:2024 pruža informacije o pravnim rizicima koje pomažu rukovodstvu u donošenju informisanih odluka.
• Time se smanjuju iznenađenja koja mogu negativno uticati na poslovanje.

6. Prilagode se specifičnim sektorima

• Pravne obaveze i rizici variraju u zavisnosti od industrije (npr. finansijski sektor, farmacija, energetika).
• Standard pruža fleksibilne smernice koje se mogu prilagoditi specifičnostima različitih sektora.

7. Dopune širi okvir upravljanja rizicima

• ISO 31022 se savršeno integriše sa ISO 31000, omogućavajući organizacijama da razviju sveobuhvatan sistem za upravljanje rizicima, uključujući pravne rizike kao ključni segment.
• Na taj način pravni rizici postaju deo šire strategije upravljanja rizicima, umesto da se tretiraju izolovano.

8. Pripreme se za buduće promene

• Standard podstiče kontinuirano praćenje promena u zakonodavstvu i regulativama, čime organizacije ostaju korak ispred potencijalnih pravnih izazova.

Značaj ISO 31022:2024 leži u njegovoj sposobnosti da pomogne organizacijama da identifikuju, procene i ublaže pravne rizike na strateški način. Ovaj standard ne samo da štiti organizacije od pravnih problema, već i doprinosi njihovoj održivosti, reputaciji i konkurentskoj prednosti. Njegova implementacija predstavlja ključnu investiciju u dugoročnu stabilnost poslovanja.

Razlike između standarda ISO 31000 i ISO 31022:2024

ISO 31000 i ISO 31022:2024 su dva standarda koja se bave upravljanjem rizicima, ali imaju različite fokusne tačke i specifične oblasti primene.

Evo glavnih razlika:

1. Opšti fokus

• ISO 31000
  • Opšti standard za upravljanje rizicima koji se može primeniti na bilo koju vrstu rizika u bilo kojoj organizaciji.
  • Daje okvir i principe za identifikaciju, procenu, tretiranje i praćenje rizika na strateškom nivou.
  • Fokusira se na integraciju upravljanja rizicima u sve aspekte poslovanja.
• ISO 31022:2024
  • Specijalizovan standard za upravljanje pravnim rizicima.
  • Fokusiran je na specifične izazove i zahteve povezane sa pravnim obavezama, zakonodavstvom, regulativama i ugovornim obavezama.
  • Razvijen kao dodatak opštim smernicama iz ISO 31000.

2. Oblast primene

• ISO 31000
  • Namenjen svim vrstama organizacija koje žele da upravljaju rizicima, uključujući finansijske, operativne, strateške, reputacione i druge vrste rizika.
  • Koristi se kao univerzalan okvir za upravljanje rizicima.
• ISO 31022:2024
  • Usmeren na pravne rizike, uključujući rizike povezane sa zakonodavstvom, regulativama, ugovornim obavezama i pravnim procedurama.
  • Posebno koristan za pravne timove, menadžere usklađenosti i organizacije u regulisanim sektorima.

3. Dubina smernica

• ISO 31000
  • Pruža široke smernice i okvir koji se može prilagoditi specifičnim potrebama organizacije.
  • Ne ulazi u detalje pojedinačnih vrsta rizika.
• ISO 31022:2024
  • Daje detaljne smernice za identifikaciju, procenu i upravljanje pravnim rizicima.
  • Obuhvata specifične alate, tehnike i pristupe za rešavanje pravnih problema.

4. Ciljana publika

• ISO 31000
  • Prilagođen rukovodiocima, menadžerima rizika i organizacijama koje žele da uspostave sveobuhvatan sistem upravljanja rizicima.
• ISO 31022:2024
  • Namenjen pravnim stručnjacima, advokatima, menadžerima za usklađenost i sektorima sa visokim pravnim rizicima.

5. Veza sa drugim standardima

• ISO 31000
  • Često se koristi kao osnovni standard za razvoj specifičnih standarda za upravljanje rizicima, uključujući ISO 31022.
• ISO 31022:2024
  • Komplementaran sa ISO 31000, proširuje ga detaljima o pravnim rizicima, dok istovremeno ostaje usklađen sa osnovnim principima upravljanja rizicima iz ISO 31000.

Zaključak je:

• ISO 31000 pruža univerzalan okvir za upravljanje svim vrstama rizika, dok
• ISO 31022:2024 ulazi u detalje pravnih rizika i pruža specifične smernice za njihovo rešavanje.

Organizacije mogu koristiti oba standarda zajedno kako bi osigurale sveobuhvatan pristup upravljanju rizicima, s posebnim fokusom na pravne aspekte tamo gde je to potrebno.

Veza između standarda ISO 31000 i ISO 31022:2024

ISO 31022:2024 je komplementaran standard koji se oslanja na osnovne principe i okvir definisane u ISO 31000, dok istovremeno proširuje njegove smernice na specifičnu oblast upravljanja pravnim rizicima.

Evo kako su ova dva standarda međusobno povezana:

1. Osnova u ISO 31000

• ISO 31000 postavlja univerzalni okvir za upravljanje rizicima, definišući ključne elemente kao što su:
  • Principi upravljanja rizicima (npr. integracija u poslovne procese, prilagodljivost, iterativnost).
  • Okvir za implementaciju upravljanja rizicima unutar organizacije.
  • Proces upravljanja rizicima, uključujući identifikaciju, analizu, procenu i tretman rizika.
• ISO 31022:2024 koristi ovaj okvir, prilagođavajući ga za pravne rizike, koji zahtevaju poseban pristup zbog svoje složenosti i direktne povezanosti sa zakonima, regulativama i ugovorima.

2. Proširene smernice za pravne rizike

• ISO 31022 ulazi u detalje koji nisu obrađeni u ISO 31000, fokusirajući se na:
  • Prepoznavanje pravnih rizika specifičnih za zakonodavno i regulatorno okruženje.
  • Procese za procenu ugovornih obaveza, pravnih sporova, regulativnih zahteva i rizika od neusklađenosti.
  • Implementaciju specifičnih kontrolnih mera za ublažavanje pravnih rizika.

Na ovaj način, ISO 31022 dopunjuje ISO 31000 pružanjem praktičnih smernica za organizacije koje se suočavaju s pravnim izazovima.

3. Integracija u širi sistem upravljanja rizicima

• ISO 31022 je deo šireg sistema upravljanja rizicima, gde su pravni rizici jedna od komponenti.
• Organizacije koje već primenjuju ISO 31000 mogu lako integrisati ISO 31022 kako bi osigurale specifične mere za pravne rizike u okviru postojećeg sistema.

4. Sličnosti u procesima

Oba standarda koriste slične procese za upravljanje rizicima:

• Identifikacija rizika: U ISO 31000 to uključuje sve vrste rizika, dok ISO 31022 specifično cilja pravne rizike.
• Analiza i procena rizika: Oba standarda koriste procenu verovatnoće i posledica, ali ISO 31022 to radi kroz pravnu perspektivu.
• Tretman rizika: Oba standarda predlažu strategije kao što su izbegavanje, smanjenje, transfer ili prihvatanje rizika, s tim da ISO 31022 naglašava pravne mehanizme (npr. ugovorne klauzule, regulatornu usklađenost).

5. Komplementarnost

• ISO 31022 ne funkcioniše nezavisno, već se oslanja na osnovne principe i terminologiju iz ISO 31000.
• Organizacije koje primenjuju ISO 31022 dobijaju alate i uputstva za upravljanje pravnim rizicima, dok ISO 31000 pruža opšti okvir za sve ostale rizike.

Veza između ova dva standarda leži u tome što ISO 31022:2024 proširuje ISO 31000 na specifičnu oblast pravnih rizika. Ova integracija omogućava organizacijama da implementiraju sveobuhvatan i specifičan pristup upravljanju rizicima, koristeći širi okvir ISO 31000 kao osnovu, dok detalje za pravne rizike preuzimaju iz standarda ISO 31022.