5 najlepše dizajniranih sportskih objekata
Sportska arhitektura je možda čak i jedna od grana sa najsloženijim tipovima projekata. To su projekti sa kompleksnom tehnologijom i visokom vrednošću samog projekta. Sportski objekti ne samo da imaju složene funkcije, već i nose mnoge društvene odgovornosti i emocionalnu podršku ljudima. Njihov razvoj u određenoj meri odražava najnaprednije koncepte savremenog dizajna, moderne tehnologije i sve veće duhovne i kulturne potrebe stanovništva.
Sledeći sportski projekti mogu se naći na listi najlepše dizajniranih sportskih objekata:
Glavni stadion Svetskog prvenstva 2022. godine – Al Janoub
- Lokacija – Al Wakrah, Katar
- Dizajn – Zaha Hadid
- Završetak projekta– 2019.
Jedan od centralnih stadiona gde će se održavati naredno svetsko prvenstvo u fudbalu zakazano za zimu 2022.godine je stadion sa 40.000 mesta koji potpisuje arhitektonski studio Zaha Hadid Architects.
Projekat je predstavljen 2013. godine da bi naredne godine počela izgradnja objekta vrednog oko 580 miliona evra.
Stadion je prepoznatljiv po upečatljivom krovu koji je projektovan tako da bude pokretan i omogući nesmetano korišćenje stadiona tokom cele godine. Ovaj krov koji se uvlači prekriven je presavijenim politetrafluoroetilenskim listovima i kablovima. Kada se rasklopi, krov liči na jedro iznad stadiona, što stvara zaštićeno okruženje za fudbalske utakmice tokom letnjih meseci.
Stadion takođe uključuje sistem za hlađenje sedišta kako bi se osiguralo da se stadion može koristiti tokom letnjih meseci u Kataru. Tehnologija rashlađivanja omogućava rashlađivanje tribina na 18 stepeni, a terena na 20 stepeni.
Zahvaljujući modularnoj konstrukciji, po završetku Svetskog prvenstva kapacitet stadina će biti smanjen sa 40.000 na 20.000 mesta, a preostalih 20.000 sedišta biće donirano za izgradnju sportskih objekata van zemlje.
Londonski centar za vodene sportove, London, Engleska – London Akuatics Center
- Lokacija – London, Engleska
- Dizajn – Zaha Hadid
- Godina – 2011.
Još jedno veličanstveno delo britansko-iračke arhitekte Zahe Hadid. Londonski centar za vodene sportove izgrađen je pre nego što je grad dobio ponudu da bude domaćin Letnjih olimpijskih igara 2012. godine. S obzirom da nije dizajniran za potrebe održavanja Letnjih Olimpijskih igara, privremeni produžeci su dodati sa obe strane centra zgrade kako bi omogućili kapacitet od preko 17.500 gledalaca za potrebe Olimpijskih igara.
Poznat je po svojoj zapanjujućoj arhitekturi koja je inspirisana vodom. Njegov talasasti krov podržava 3.000 tona čelika, a trošak izgradnje ovog objekta iznosio je 269 miliona funti.
Plivanje, ronjenje i sinhronizovano plivanje na Olimpijskim igrama 2012. održani su u ovom centru. U okviru centra nalaze se dva olimpijska bazena dužine 50 metara, jedan bazen za skokove u vodi dužine 25 metara i zona za moderni petoboj. Na tom mestu je američki plivač Michael Phelps postao najodlikovaniji olimpijac u istoriji.
Nakon održavanja Olimpijskih igara, London Aquatics Center je pretrpeo modifikacije koje su na kraju dovele do uklanjanja produžetaka i dodavanja stakla i vrata sa strana. Centar, koji sada ima maksimalni kapacitet oko 3.000 mesta, otvoren je za javnost 2014. godine.
Sportski centar na ledu 13. državnih zimskih igara Urumki
- Lokacija – Nanshan, Urumki, Kina
- Dizajn – Harbinski institut za tehnologiju arhitektonsko projektovanje i istraživanje
- Godina – 2014.
S jedne strane, ne samo da može ispuniti zahteve profesionalnih sportskih događaja i pružiti bazu za obuku profesionalnih sportskih timova na visokom nivou, već i gradu pružiti novu destinaciju urbanog turizma koja integriše zimu i leto, sport, zabavu, ugostiteljstvo i smeštaj. Pa čak i kupovinu nakon događaja.
Dizajneri su inspiraciju izvukli iz jedinstvenih snežnih planina kao i pejzaža pustinje Gobi u Sinđjangu. Čisto beli krov sa namerom ocrtava prirodni snežni pokrivač, dok horizontalne linije simuliraju jedinstvene formacije stena Gobi geomorfologije. Čini se da je čitav kompleks zgrada skriven u belom snegu, slika fasade je elegantna i dinamična, skladno se stapajući sa okolinom, u potpunosti ostvarujući raspoloženje „Snežnog sela u podnožju planina Tianshan“.
Nascionalni stadion u Pekingu
- Lokacija – Peking, Kina
- Dizajn – Hergoz & Meuron
- Godina – 2008.
Ovaj stadion je poznat i pod nazivom „Ptičije gnezdo“ zbog svog specifičnog dizajna. Izgrađen je za potrebe održavanja Olimpijskih igara u Pekingu 2008. godine. Mnogi ga smatraju jednim od najlepših stadiona na svetu i inženjerskim čudom. U blizini ovog objekta nalazi se i Nacionalni centar za vodene sportove.
Prostire se na površini od 97.000 m2, a izgradnja ovog stadiona je koštala 325.000.000 eura (ili 423 miliona dolara).
U dizajniranju stadiona učestvovala je grupa arhitekata iz celog sveta. Među njima su bili Jacques Herzog, Pierre de Meuron i Xinggang. Jedno od najpoznatijih imena povezanih sa njegovom izgradnjom bio je savremeni umetnik Ai Weiwei.
Spoljašnjost je napravljena od lakog čelika otpornog na zemljotrese, koji se prepliće i ukršta jedan sa drugim kako bi stvorio izgled gnezda. Čelična konstrukcija je teška 40.000 tona. Dužina stadiona je 333 metara, dok je širina stadiona (istok-zapad) 294 metara. Objekat je visok 69 metara.
Izgradnja stadiona počela je 2003. godine, a završena je 2008. godine, samo nekoliko meseci pre početka održavanja Olimpijskih igara. Na ovom stadionu je Usain Bolt započeo senzacionalnu karijeru na Olimpijskim igrama osvojivši prva dva od svojih osam zlata.
Stadion će biti domaćin Zimskih olimpijskih igara 2022. godine, što će Peking učiniti prvim gradom koji će ugostiti letnje i zimske Olimpijske igre. Iako je tokom Olimpijskih igara 2008. imao čak 91.000 mesta, stadion sada ima smanjeni kapacitet od 80.000 mesta jer je 11.000 mesta namenski privremeno postavljeno za potrebe održavanja Olimpijskih igara.
Olimpijski stadion, Montreal, Kanada
- Lokacija – Montreal, Kanada
- Dizaj – Roger Taillibert
- Godina – 1976.
Izgradnja Olimpijskog stadiona počela je 1973. godine nakon što je grad dobio ponudu da bude domaćin Letnjih olimpijskih igara 1976. godine. Ispad sa radnicima doveo je do odlaganja izgradnje. Zbog toga su delovi stadiona bili još nedovršeni kada su Olimpijske igre počele. Troškovi izgradnje bili su toliko veliki da je grad tek 2006. godine mogao da otplati ceo dug za održavanje Olimpijskih igara. Zbog toga mnogi u Montrealu nazivaju stadion „velikim dugom“.
Nakon održavanja Olimpijskih igara adaptiran je za bejzbol i fudbal.
Cena izgradnje stadiona je iznosila 1,47 milijardi kanadskih dolara što ga čini jednim od najskupljih stadiona na svetu.
Ipak, ako se pogleda dalje od finansijskih propusta, stadion se sigurno kvalifikuje kao arhitektonsko remek – delo. Strukturu u obliku školjke dizajnirao je pariški arhitekta Roger Taillibert, koji je takođe osmislio ideju da se krov koji se uvlači podupire kablovima pričvršćenim za najizrazitiju karakteristiku stadiona-nagnuti toranj. Zbog kašnjenja, toranj, poznat kao Montrealska kula, bio je završen tek 1987. godine. Na visini od 165 metara i nagnut pod uglom od 45 stepeni, toranj Montreal je najviša nagnuta građevina na svetu i takođe ima jedinu uspinjaču na svetu koja je izgrađena duž zakrivljene konstrukcije. Posetioci se mogu uspinjačom uputiti do posmatračnice tornja kako bi uživali u pogledu na Montreal koji oduzima dah.
Stadion ima stalni kapacitet od 56.040 sedećih mesta, ali i mogućnost proširenja broja mesta za sedenje. Kapacitet stadiona za održavanje koncerata je 78.322 posetilaca.
Dizajn i izgradnja sportskih objekata postali su sami po sebi arhitektonska umetnost. Dizajnerska disciplina, inspiracija i poštovanje adekvatne metodologije upravljanja projektima stvorili su neke od najupečatljivijih građevina širom sveta. Naravno, ovo su samo neki od sportskih projekata vredni izuzetne pažnje. Podelite sa nama vaše impresije i vaše favorite.