Solventnost i likvidnost preduzeća: definicija, značenje, razlika | Project Management Srbija

Likvidnost i solventnost preduzeća

Likvidnost i solventnost preduzeća

Likvidnost i solventnost preduzeća

 Solventnost i likvidnost

Upravljanje finansijskom ravnotežom i likvidnošću sredstava

Pod finansijskom ravnotežom se podrazumeva uravnotežen odnos izmedju sredstava i izvora sredstava.  Finansijsku ravnotežu možemo posmatrati kroz analizu dugoročne i kratkoročne finansijske ravnoteže. Dugoročnu finansijsku ravnotežu posmatramo kroz dugoročna sredstva, prema dugoročnim obavezama i sopstvenim izvorima sredstava. Kratkoročnu finansijsku ravnotežu posmatramo kroz kratkoročna sredstva i novčana sredstva, prema dospelim obavezama i obavezama koje dospevaju u kratkom roku.
Radi uspostavljanja finansijske ravnoteže, potrebno je uspostaviti paralelnost rokova u kojima će se pojedini delovi aktive pretvoriti u novac, a pojedine obaveze dospeti za plaćanje.

• Kontrola kratkoročne finansijske ravnoteže predstavlja kontrolu likvidnosti.
• Kontrola dugoročne finansijske ravnoteže predstavlja kontrolu uslova za održavanje likvidnosti.
• Analiza kratkoročne finansijske ravnoteže može se izvršiti ako su pozicije u aktivi bilansa stanja grupisane po principu opadajuće likvidnosti, a u pasivi po principu rastuće dospelosti.
• Kratkoročna finansijska ravnoteža zahteva da odnos izmedju imobilisanih sredstava i izvora finansiranja bude 1: 1

Likvidnost: značenje i definicija?

Prema definiciji,

Likvidnost je sposobnost da se u svakom momentu mogu izmiriti obaveze prema poveriocima.

Samo značenje likvidnosti odredjuju sledeći faktori:

1. dospele obaveze
2. vremenski rokovi
3. sredstva plaćanja

 

Likvidnost kao jedna od načela finansijske politike, je determinisana brzinom pretvaranja imobilisanih sredstava u novac i brzinom dospeća obaveza za plaćanje. Na stepen likvidnosti utiču vrste i veličine pojedinih izvora sredstava.

Likvidnost preduzeća se može posmatrati kao:

1. sadašnja likvidnost preduzeća
2. perspektivna likvidnost preduzeća
3. opšta likvidnost preduzeća

1. Sadašnja likvidnost pokazuje trenutnu mogućnost isplate dospelih obaveza poveriocu, a njem koeficijent se izračunava po obrascu:

Ksl= Irns/Ido

Ksl = koeficijent sadašnje likvidnosti

Irns = iznos raspoloživih novčanih sredstava

Ido = iznos dospelih obaveza

Ako je koeficijent jednak ili veći od jedan, znači ako je Ksl>=1, preduzeće je sposobno da izmiri dospele obaveze.

2. Buduća ili perspektivna likvidnost preduzeća, predstavlja sposobnost preduzeća da odgovori obavezama koje će dospeti za isplatu u odredjenom veremenskom periodu.

Kpl = Irnsndml + Iphovkupp/ Idondml+Iokdzptpp

Kpl = koeficijent perspektivne likvidnosti
Irnsndml = iznos raspoloživih novčanih sredstava na dan merenja likvidnosti
Iphovkupp = Iznos potraživanja i hartija od vrednosti koje će se unovčiti u posmatranom periodu
Idondml = Iznos dospelih obaveza na dan merenja likvidnosti
Iokdzptpp = iznos obaveza koje dospevaju za plaćanje tokom poslmatranog perioda

Ako je koeficijent jednak ili veći od 1, može se računati na potpunu likvidnost.

Planiranje likvidnosti

Likvidnost preduzeća se obezbedjuje planom priliva i odliva novca.
• Plan se sačinjava na godinu dana, i kraće: šest meseci, kvartalno, mesečno, sedmično.
• Prilikom planiranja koristi se:

1. Bilansni metod

2. Dinamički metod :
– analitičko odredjivanje mogućih neto-priliva o odliva novca
– uzima se u obzir period dospeća naplata i isplata

• Likvidnu napetost  je moguće prevazići putem sledećih mera:

– brže pretvaranje nelikvidne imovine u likvidni oblik( rasprodaja zaliha, sniženje cena, prodaja sirovina iznad minimalnih zaliha)
– Izmena uslova plaćanja za kupce (skraćivanje rokova kreditiranja)
– Korišćenje bankarskih kratkoročnih kredita
– Odlaganje izdataka za kraći rok, radi održavanja osnovnih sredstava i nepotpune isplate zarada
– Promene u politici cena
– Emisija deonica
– Korišćenje dugoročnih kredita
– Promena u politici cena i uslova plaćanja
– Odlaganje odredjenih zadataka za kraći rok

Politika optimalne likvidnosti

Osnovni faktori optimalne politike su:

1. Zalihe
2. Potraživanja od kupaca
3. Likvidnosne rezerve

Optimalna likvidnost preduzeća podrazumeva:

– obezbedjenje apsolune platežne sposobnosti
– maksimalno angažovanje sredstava
– obezbedjenje minimalnog rizika nelikvidnosti

Likvidnosna rezerva je novčani iznos koji se drži u odredjenom iznosu iznad potreba za podmirenje dospelih obaveza.

Veličina likvidne rezerve odredjena je:
– finansijskom strukturom projekta
– planiranjem novčanih tokova
– realnim mogućnostima za uzimanje kamata

Uticaj likvidnosti na poslovnu sposobnost i uzroci nelikvidnosti

Poslovna likvidnost je sposobnost da se u rokovima uredno izmiruje dospele obaveze svojim tekućim novčanim sredstvima. Likvidnost i poslovna sposobnost ostvaruju se uskladjivanjem priliva i odliva sredstava.

Uzroci nelikvidnosti mogu biti:

1. Eksterni:
– monetarno-kreditni sistem
– kreditna politika banaka
– politika Narodne banke
– bankarsko-kreditni sistem
– spoljno-trgovinski i devizni sistem
– sistem platnog prometa
– sistem raspodele
– inflacija

2. Interni :

– investicije u osnovna sredstva
– zalihe
– naplata potraživanja
– gubici

Mogućnosti za otklanjanje uzroka nelikvidnosti:
– ubrzana cirkulacija sredstava
– kompenzacija dela sredstava i obaveza
– angažovanje dodatnih novčanih sredstava

Solventnost i insolventnost

Prema definiciji, solventnost je

sposobnost da svim sredstvima preduzeće može da podmiri sve obaveze ukoliko one dospevaju odjednom u istom času

Sa druge strane, insolventnost je kada su ukupna sredstva manja od ukupnih izvora.

• Sanacija je postupak kojim bi trebalo otkloniti insolventnost.
• Sanacioni program je niz mera, koje su realne, jasne i precizne, radi otklanjanja insolventnosti.

Elementi sanacionog kredita su:
– visina
– rok
– uslovi odobravanja
– način korišćenja
– način vraćanja

U praksi, insolventnost je najčešće posledica velike prezaduženosti, koja proizilazi iz fleksibilne politike banaka prilikom odobravanja kredita.
• Svaki dinar obaveza treba da se pokriva sa dva dinara sredstava.

Povezane teme:

Biznis plan

Finansijsko planiranje