Značajni gradjevinski projekti u Srbiji
Širom sveta, ranije nedokučivi podvizi postaju mogući, zgrade postaju sve više, a gradovi sve ekspanzivniji. Čini se da su jedine granice nebo i mašta.
Napredak tehnologije, primena najbolje prakse za upravljanja projektima i ambicija čovečanstva omogućili su stalnu evoluciju infrastrukture. Ovo su neki od projekata u Srbiji koji na neki način dokazuju da je budućnost infrastrukture ali i projektnog menadžmeta uzbudljiva. Sve dok postoji arhitekta sa ovakvim idejama i ljudi koji su spremni da investiraju, biće inovativnih projekata koji će nas inspirisati.
Palata Beograd – Beograđanka
Po projektu arhitektonskog studija „Remorker Architects“ izvođeni su radovi na rekonstrukciji Palate Beograd, čuvene Beograđanke. Rekonstrukciju je radila kompanija Marera Properties koja je nedavno kupila zgradu od grada Beograda u postupku javnog nadmetanja. U adaptaciju Beograđanke je investirano preko 8 miliona evra. Radovi na adaptaciji su se odnosili na uređenje prostora od 5. do 23. sprata zgrade.
Projekat je podrazumevao kompletnu rekonstrukciju glavnog ulaza u objekat, zamenu staklenih površina na fasadi, zamenu kompletnih instalacija, unapređenje prirodne ventilacije, uvođenje pametnog sistema za upravljanje zgradom, postavljanje spoljašnjeg osvetljenja kao i postavljanje zelenih oaza u vidu parkova na terasama 4. i 5. sprata zgrade.
Ove zelene oaze predviđene su za odmor i relaksaciju, kao i za rad i sastanke na otvorenom. Unutrašnjost zgrade zadovoljava sve kriterijume savremenog poslovnog prostora modernog dizajna koji je opremljen pametnom tehnologijom. Površina najmanje poslovne jedinice u okviru zgrade je 323m2, dok se na poslednjem spratu nalazi najekskluzivniji prostor.
Beograđanka sa svojih 23 sprata i 101 metrom može poneti laskavu titulu najmodernije poslovne zgrade u Beogradu i Srbiji.
Naučni institut Biosensa, Novi Sad
Po projektu kompanije „EuroKons grupe doo“, u Novom Sadu, maja 2021.godine počela je izgradnja naučnog instituta Biosens. Bruto površina ovog naučnog instituta iznosi 6.472 m2 a nalazi se na prostoru površine 1357m2. Završetak izgradnje je planiran za 2023. godinu.
Kompletna izgradnja instituta se finansira preko projekta “Antares“ vrednog 28 miliona evra, a sami građevinski radovi na ovom objektu koštaće više od 7 miliona evra.
Inače, institut Biosens je istraživačko – razvojni institut za informacione tehnologije biosistema koji je osnovan 2015. godine.
Objekat će po završetku izgradnje imati sledeći sadržaj:
- laboratorije,
- čiste sobe,
- radni prostori za zaposlene,
- radni prostori za eksterne korisnike,
- sale za predavanja,
- kantinu sa pratećim prostorijama,
- sanitarne prostore,
- pomoćne prostorije,
- tehničke prostorije,
- potrebne vertikalne i horizontalne komunikacije i
- natkriveni parking sa 11 parking mesta i više zasebnih segmentnih vrata, projektovanih između stubova konstrukcije prizemlja.
Ono što ovaj projekat čini jedinstvenim je projektovanje dela zgrade sa laboratorijama u kojima se nalazi oprema osetljiva na vibracije potrebna za razvoj mikro i nano elektronike, senzora i drugih uređaja. Što znači da je neophodna apsolutna tačnost i preciznost, a što će upravo ovi izolatori i omogućiti. Zgrada instituta Biosens će imati u središnjem delu jezgro koje pliva na posebnim gumenim nosačima i na taj način sprečava prenošenje spoljnih vibracija. Ovo je ujedno i najzahtevniji deo samog projekta.
Fruškogorski koridor
Fruškogorski koridor predstavlja jedan od najvećih infrastrukturnih projekata u zemlji, čija je izgradnja započeta u maju 2021. godine.
Ima najduži tunel u Srbiji, 46 mostova i 10 nadvožnjaka.
Deo je putnog pravca Novi Sad – Ruma – Šabac – Loznica – granica sa Bosnom i Hercegovinom. Trasa Fruškogorskog koridora je podeljena na 4 deonice ukupne dužine 47,7 kilometara. Najznačajniji deo projekta je tunel „Iriški venac“ kroz Frušku goru. Tunel „Iriški venac“ će po završetku radova na koridoru, biti ujedno i najduži tunel u zemlji. Njegova dužina iznosiće 3,5 kilometara i imaće dve cevi.
Sam Fruškogorski koridor će imati 4 trake širine od 3,5 metara predviđene za brzine od 60 do 100 kilometara na sat. Na trasi će se nalaziti 46 mostova kao i 10 nadvožnjaka. Najveći most biće na Dunavu kod Crkve Marije Snežne u Petrovaradinu, a njegova dužina biće oko 1,7 kilometara.
Izgradnja saobraćajnice koju gradi kineska kompanija CRBC, koštaće oko 606 miliona evra, a ugovoreni rok završetka radova je mart 2024. godine.
Nacionalni stadion u Surčinu
Izgradnja nacionalnog stadiona u Surčinu, u blizini auto-puta Miloš Veliki i blizu puta Beograd – Surčin planirano je da će koštati oko 250 miliona evra. Ovaj projekat će se prostirati na površini od 114 hektara.
Sam stadion će zauzeti površinu od 32 hektara, a očekuje se da će kapacitet stadiona biti 52.000 stalnih mesta uz mogućnost dodavanja 8.000 privremenih mesta za potrebe značajnih događaja.
Po projektu, u sklopu kompleksa biće izgrađen i tržni centar, fudbalska akademija, a očekuje se i i izgradnja muzeja Fudbalskog saveza Srbije, kao i izložbenog prostora, galerije ali i zdravstvenog centra. Stadion će biti povezan sa ostatkom grada i redovnom železničkom linijom.
Završetak radova se planira do kraja 2025. godine.
Beograd na vodi
Beograd na vodi ili Belgrade Waterfront je projekat kompanije Eagle Hills. Pokrenut je 2014. godine a finansiran je od strane Vlade Republike Srbije i kompanije Eagle Hills. Ovaj projekat je vredan oko 3,5 milijardi dolara. Projekat čine poslovni prostor, luksuzni stambeni prostor, Belgrade Park, Sava Promenada, hoteli sa 5 zvezdica i tržni centar Galerija Belgrade.
Glavni noslilac projekta je Kula Beograd visine oko 200 metara, zgrada sa 42 sprata, 220 luksuznih stanova i hotelom sa 5 zvezdica.
Ukupna površina lokacije je milion kvadratnih metara, dok ukupna bruto površina za izgradnju iznosi više od 1,8 miliona kvadratnih metara i to sledeće strukture:
- 60% – stambene površine – 1 106 827 m2
- 17% – poslovne površine – 315 853 m2
- 8% – hoteli – 153 910 m2
- 8% – tržni centri – 148 444m2
- 5% – prodavnica – 95 632 m2
- 1% – kultura/zabava – 26 987 m2
Poseban pečat ovom urbanom kvartu daju Savsko šetalište dužine 1,8 kilometara i centralni park površine 37 hektara.
Kao što vidite i u Srbiji ima puno velikih građevinskih projekata. Naravno, ovo su samo neki od značajnih projekata na kojima se ovih godina radi. I za sve njih je ista jedna stvar – dobro planiranje projekta i primena najsavremenijih metoda i alata za upravljanja projektima.
Srodne teme: