Benchmarking tehnika

Tražite načine da poboljšate učinak svog poslovanja? Benchmarking tehnika može biti rešenje.

Šta je Benchmarking?

Benchmarking u poslovanju je način poređenja najboljih industrijskih praksi sa procesima vaše organizacije da biste identifikovali nedostatke u performansama i postigli konkurentsku prednost.

Benchmarking se može primeniti na bilo koji proces, pristup, funkciju ili proizvod u poslovanju. Proces se prvenstveno fokusira na mere kao što su kvalitet, vreme, trošak, efektivnost i zadovoljstvo kupaca da bi se uočilo gde postoje problemi. Benchmarking može biti vredan proces za preduzeća u svim industrijama.

Cilj benchmarking-a je stvaranje novih metoda ili poboljšanje postojećih procesa kako bi se ispunio taj viši standard. To nije jednokratni napor. Umesto toga, to je još jedan deo kontinuiranog unapređenja procesa na koji se najbolje organizacije obavezuju ako žele da ostanu konkurentne.

Tri vrste benchmarkinga

Benchmarking je odličan alat za merenje performansi, ali može biti i složen. Članovi projektnog tima mogu kontaktirati druge kompanije i često obilaziti ih, ali pre svega treba da shvate šta tačno žele da izmere, kao i koji je cilj napora koji ulažu. Obično većina inicijativa za benchmarking spada u jednu od sledećih kategorija:

• Konkurentni benchmarking – fokusira se na konkurentne kompanije unutar sopstvene industrije sa ciljem uspostavljanja standarda koje ispunjavaju lideri u industriji.
• Strateški benchmarking – obično uključuje izlazak izvan industrije kojoj kompanija pripada i analizu organizacija svetske klase kako bi se izmerili njihovi standardi u oblastima u kojima se ističu.
• Interni benchmarking – obično se dešava u većim kompanijama gde je u jednoj oblasti uspostavljen visok standard i postoji želja da se najbolje prakse podele sa drugim oblastima poslovanja.

Jednostavno rečeno, benchmarking je proces kojim se otkriva koji je najbolji standard performansi u određenoj kompaniji, od strane određenog konkurenta ili u potpuno drugoj industriji.

Proces benchmarking-a uključuje četiri različita koraka

• Identifikovanje oblasti – prvi korak podrazumeva identifikovanje oblasti u kojima organizacija želi da identifikuje uvide koji se mogu primeniti. Oni mogu da variraju od troškova proizvodnje preko broja kritičnih grešaka, kvaliteta do rezultata angažovanja zaposlenih.
• Izbor kompanije/industrije za merenje – kada se identifikuju oblasti, organizacija zatim stavlja u uži izbor kompanije odnosno industrije za merenje.
• Prikupljanje podataka – treći korak koji sledi je prikupljanje podataka od identifikovanih kompanija/industrija u oblastima od interesa koje su ranije bile precizirane.
• Analiza – na kraju, kada se podaci prikupe, organizacija proučava jaz između svog standarda i standarda referentne vrednosti.

Ponekad se može desiti da kompanije mogu pomešati benchmarking sa istraživanjem konkurenata jer na prvi pogled to može delovati veoma slično.

Međutim, postoje neke ključne razlike između ova dva procesa:

Karakteristično za Benchmarking je:

• Fokusira se na najbolje prakse da bi se identifikovale sledeće prakse
• Teži stalnom usavršavanju
• Partnerstvo za deljenje informacija
• Neophodan za održavanje konkurentske prednosti
• Prilagođavanje na osnovu potreba kupaca nakon ispitivanja najboljih

Sa druge strane istraživanje konkurencije ima za cilj pokušaj preslikavanja druge kompanije odnosno procesa.

Zašto je benchmarking izuzetno koristan?

Važno je razumeti da benchmarking nije brz alat za uspeh. Umesto toga, to je stalni proces na koji se vlasnici preduzeća mogu stalno oslanjati da bi identifikovali moguće probleme sa učinkom. Benchmarking podrazumeva gledanje van preduzeća da bi se ispitalo kako drugi postižu visok nivo učinka i procese koje koriste da bi održali uspeh.

Važno je razumeti da benchmarking ne bi trebalo da bude jednokratna vežba, već integralna komponenta vašeg poslovnog plana za zatvaranje jaza u učinku i održavanje praksi koje će pomoći da posao raste i napreduje.

Sada kada razumete svrhu benchmarking-a u poslovanju, saznajte razloge zašto mnoga preduzeća odlučuju da se bave benchmarking-om.

1. Poboljšajte efikasnost i efektivnost kompanije

Prolazak kroz proces benchmarking-a nije koristan samo za bolje razumevanje vaših konkurenata, već i za poboljšanje efikasnosti i efektivnosti vašeg sopstvenog poslovanja. Pažljivo pogledajte kakav je učinak vašeg preduzeća. Da li vaš marketinški plan, taktika oglašavanja i prodaja ispunjavaju vaša očekivanja?

Ako ne, možda nešto nedostaje. Benchmarking daje preduzećima informacije i alate koji su im potrebni da postanu efikasniji i efektivniji u svim poslovnim oblastima. Ovo je posebno od značaja za određene tipove kompanija, prvenstveno preduzeća koja se bave uslugama.

2. Pratite napredak poslovnih ciljeva

Sprovođenje adekvatnog istraživanja i stavljanje prioriteta u implementaciju promena u vaše poslovanje kako biste postigli rast je samo prvi korak. Takođe ćete morati da pronađete načine da izmerite svoj napredak kako biste bili sigurni da ćete ostati na pravom putu kada su vaši poslovni planovi u pitanju.

Benchmarking može biti koristan alat za praćenje napretka ciljeva i zadataka vaše kompanije. Merilo nije samo rangiranje, već pokazuje jaz u učinku sa kojim se suočavaju mnoga preduzeća. Sa benchmarking-om, možete da posmatrate kako se ovaj jaz postepeno smanjuje kako se vaše preduzeće približava postizanju ciljeva.

3. Otkrijte nove mogućnosti za brzi rast

Da li se ikada osećate kao da je vaša kompanija zaglavljena u kolotečini ili da se ne kreće onim tempom koji je potreban da bi održala korak sa savremenim trendovima i promenama u industriji?

Ovo je briga koju dele mnoga preduzeća u svim industrijama. Kompanije često gledaju unutra da bi izgradile uspeh, a takođe treba da gledaju i spolja. Posmatrajući druga preduzeća koja su dokazala svoj uspeh, možete utvrditi zašto tako dobro rade, a zatim razviti novi plan za poboljšanje vašeg učinka kako biste se dostigli ili čak nadmašili svoje konkurente.

Benchmarking ima mogućnost da pomogne preduzećima da otkriju nove mogućnosti koje mogu pomoći u podsticanju rasta.

 

4. Motivišite osoblje i pozovite ljude na odgovornost

Benchmarking može imati direktan uticaj na ljude koji vas okružuju, uključujući vaše zaposlene. Učinak se može postepeno smanjivati ako zaposlenima postane monotono u radu ili im nedostaju izazovi na radnom mestu. Benchmarking može delovati kao izvor motivacije. To može podstaći vaše zaposlene da rade na ostvarenju ciljeva. Alat za benchmarking takođe može da poziva ljude na odgovornost za svoje postupke ili njihov nedostatak.

Osiguravajući da vaši zaposleni razumeju šta je „dobar učinak“, možete postaviti presedan za ono što mogu da očekuju u budućnosti.

 

5. Povećajte učinak poslovne prodaje

Način prodaje može u suštini da poboljša ili uništi vaše poslovanje. Međutim, mnogim vlasnicima preduzeća nedostaje uvid koji im je potreban da shvate zašto im je prodaja opala tokom vremena. Kada uporedite svoje prodajne brojke, možete naučiti mnogo o svom poslovanju, na primer koliko drugi konkurenti prodaju u poređenju sa vašom kompanijom, veličinu drugih prodajnih timova i da li su vaši konkurenti uspostavili partnerstva sa velikim kompanijama ili ne.

Takođe možete otkriti da vaši konkurenti nude pogodnosti zaposlenima koje vi ne nudite, kao što je više slobodnih dana u nedelji za zaposlene ili veća plata kako bi se podstakao bolji učinak.

 

6. Poboljšajte kvalitet proizvoda koje prodaje preduzeće

Verovatno ste potrošili mnogo vremena, novca i resursa da svojim klijentima pružite najbolje moguće proizvode. Međutim, promene u industriji, novi trendovi i tehnologija, kao i druge životne promene mogu uticati na vrednost proizvoda i način na koji on funkcioniše tokom vremena.

Mnoge kompanije koriste benchmarking da poboljšaju kvalitet svojih proizvoda. Ovo često uključuje proučavanje proizvoda njihovih konkurenata kako bi se utvrdilo da li i kako oni nadmašuju slične proizvode. Ovo može dovesti do poboljšanja proizvoda vaše kompanije, što će na kraju uticati na zadovoljstvo kupaca i postizanje krajnjeg rezultata.

7. Smanjenje troškova

Benchmarking pruža organizaciji vredne podatke o poslednjoj tehnologiji i procesima koji se prate u poslovnom okruženju. Oni imaju za cilj povećanje produktivnosti uz smanjenje troškova. Na primer, proizvodna kompanija može saznati za određenu mašinu koju koristi njen konkurent, a koja može da obavi posao za pet radnika. Ova kompanija bi takođe mogla da usvoji sličnu tehnologiju kako bi smanjila cenu rada.

8. Određivanje prioriteta u oblastima poboljšanja

Iako organizacije shvataju važnost kontinuiranog razvoja, ponekad mogu biti nesigurne odakle da počnu sa poboljšanjem. Benchmarking pomaže organizacijama da identifikuju oblasti u kojima je jaz između njihovog standarda i standarda u industriji najveći. Ovo pomaže organizacijama da daju prioritet oblastima na kojima treba da rade.

9. Korišćenje oblasti snage

Benchmarking takođe može baciti svetlo na oblasti u kojima organizacija radi mnogo bolje od onoga što se primećuje na tržištu. Posedovanje ovih informacija može pomoći organizaciji da razume gde se trenutno nalazi i koliko daleko treba da ide pre nego što stigne do vrha. Dakle, nadopunjuje SWOT analizu.

Ponekad kompanije nerado koriste merila. Jedan od najpopularnijih razloga za to je uverenje da su oni sopstvena organizacija i da stoga ne moraju da oponašaju bilo koju drugu organizaciju. Ovde je ključno podvući činjenicu da benchmarking ne znači slepo „kopiranje“ onoga što konkurenti rade. To jednostavno znači razumeti koji je prihvatljiv standard u industriji i gde se nalazi vaša kompanija u odnosu na taj standard.