Koliko puta ste pokušali da unesete promene u svoj život, proučite određenu temu ili pokrenete određeni projekat, ali niste mogli? Da li je razlog nedostatak motivacije?
Ponekad imamo motivaciju i entuzijazam i pokrenemo novi projekat, ali nakon nekog vremena izgubimo motivaciju i prestanemo sa radom na onome što smo započeli. To se većini ljudi događa često i tada se pitamo šta možemo učiniti da se motivišemo, da ne izgubimo entuzijazam i da nastavimo do cilja.
Šta je motivacija?
Motivacija je važna za sve što radite u životu, bilo da studirate, učite strani jezik, vežbate, započinjete novu karijeru ili želite da napredujete na poslu i poboljšate vaš finansijski status. Motivacija je takođe važna za razvoj sopstvene ličnosti i poboljšanje načina i kvaliteta života. Prema jednoj defniciji:
Motivacija je osnovni razlog, nagon, potreba ili želja koja podstiče na određeno ponašanje. Motivacija nas podstiče da preduzmemo akcije kako bismo postigli postavljene ciljeve.
Sa druge strane, motivacija nam daje unutrašnju snagu i energiju da nastavimo dalje i činimo sve što je potrebno za postizanje cilja.
Motivacija se sastoji od snažne želje, ambicije i spoznaje važnosti onoga što želimo učiniti.
Nažalost, mnogima nedostaje motivacije, a to vodi do lenjosti, nedostatka ambicija i nezadovoljstva. Da bi pre svega naš um bio otvoren i da bismo se osećali dobro, a zatim i postigli željene rezultate moramo raditi na jačanju motivacije.
Vrste motivacije
Psiholozi su pokušali da odgonetnu šta je to što pokreće naše ponašanje. Predočili su različite načine razmišljanja o motivaciji, uključujući jednu metodu koja podrazumeva preispitivanje da li
- motivacija potiče od spoljnih faktora ili je
- izvor motivacije u samom pojedincu.
Intrinzična i ekstrinzična motivacija
Iako su obe vrste motivacije važne, istraživači su otkrili da intrinzična (unutrašnja) motivacija i ekstrinzična (soljašnja) motivacija mogu imati različite efekte na ponašanje i delovanje ljudi ka ostvarenju svojih ciljeva. Da bi razumeli kako ove vrste motivacije utiču na ljudsko ponašanje, važno je razumeti svaku od njih kao i kako one funkcionišu.
Šta je intrinzična (unutrašnja) motivacija?
Unutrašnja motivacija odnosi se na ponašanje koje pokreće unutrašnje zadovoljstvo. Drugim rečima, kada motivacija za nekom vrstom ponašanja ili delovanja kod pojedinaca dolazi iznutra jer je to nešto što mu prirodno odgovara govorimo o intrinzičnoj motivaciji. Ova vrsta motivacije je u suprotnosti s spoljašnjom motivacijom koja uključuje angažovanje u ponašanju kako bi se zaradile nagrade ili izbegle kazne.
Kada obavljate neku aktivnost radi čistog uživanja u njoj, to radite jer ste svojstveno motivisani. Vaša motivacija za određenom vrstom ponašanja potiče u potpunosti iz unutrašnjosti, a ne iz želje za sticanjem neke vrste spoljnog zadovoljstva kao što su nagrade, novac ili priznanje.
Naravno, to ne znači da ovako motivisano ponašanje ne dovodi do ličnog zadovoljstva i nagrade. Naprotiv, ovako motivisane aktivnosti dovode do zadovoljavanja unutrašnjih potreba. Ove nagrade uključuju stvaranje pozitivnih emocija unutar pojedinca. Takođe vam mogu dati osećaj napretka kada vidite da vaš rad postiže nešto pozitivno. Naravno i kompetentnost kada naučite nešto novo ili postanete vešti u nekom zadatku.
Faktori koji utiču na povećanje intrinzične (unutrašnje) motivacija
Razumevanje faktora koji podstiču unutrašnju motivaciju može vam pomoći da vidite kako to deluje i zašto može biti korisno. Ovi faktori uključuju:
Izazov
Ljudi su više motivisani kada slede ciljeve sa ličnim značajem i kada je postizanje cilja moguće, ali ne nužno i sigurno.
Kontrola
Svojstveno nam je da želimo kontrolu nad sobom i svojim okruženjem, kao i da donosimo odluke koje utiču na ishod što može povećati motivaciju za određene aktivnosti.
Saradnja
Saradnja sa drugima zadovoljava našu potrebu za pripadnošću. Takođe osećamo lično zadovoljstvo kada pomažemo drugima i radimo zajedno na postizanju zajedničkog cilja.
Konkurencija
Konkurencija predstavlja izazov i povećava važnost onog što radimo.
Radoznalost
Unutrašnja motivacija se povećava kada nešto u spoljašnjem okruženju privlači pažnju pojedinca (senzorna radoznalost). Dešava se i kada neka aktivnost stimuliše osobu da želi da nauči više (kognitivna radoznalost).
Prepoznavanje
Svi imamo urođenu potrebu da budemo uvaženi i da naš trud prepoznaju i poštuju drugi, to izaziva osećaj unutrašnjeg zadovoljstva a naša motivacija da delujemo u ovom pravcu postaje jača.
Fantazija
Fantazija uključuje upotrebu mentalnih ili virtuelnih slika da bi se stimulisalo vaše ponašanje. Primer je virtuelna igra koja zahteva da odgovorite na pitanje ili rešite problem da biste prešli na sledeći nivo. Neke aplikacije za motivaciju koriste sličan pristup.
Primeri unutrašnje motivacije
Verovatno ste doživeli primere intrinzične motivacije tokom života bez da ste mnogo razmišljali o tome. Neki primeri intrinzične motivacije su:
- Čitanje knjige zato što uživate u čitanju i zanima vas priča ili tema knjige, umesto da čitate jer morate da napišete izveštaj o tome
- Učestvovanje u sportskim aktivnostima jer je zabavno i uživate u tome, a ne da biste osvojili nagradu
- Učenje novog jezika zato što volite da doživljavate nove stvari, a ne zato što vaš posao to zahteva
- Provoditi vreme sa nekim jer vam je prijatno u njegovom društvu, a ne zato što to može poboljšati vaš društveni položaj
- Čišćenje zato što vi uživate u urednom prostoru ili vam pomaže da se osećate organizovano, a ne da to radite zbog drugih
- Vežbanje jer uživate u fizičkim izazovima ili želite da se oslobodite stresa, a ne radi gubitka viška kilograma
- Volontiranje jer se osećate zadovoljnim i korisnim, a ne da biste na taj način zadovoljili očekivanja društva ili ispunili neku radnu obavezu
- Trčanje jer smatrate da se na taj način opuštate ili pokušavate da pobedite lični rekord, a ne da pobedite u takmičenju
- Preuzimanje više odgovornosti na poslu zato što uživate u izazovima i osećaju većeg ličnog doprinosa, umesto da dobijete povišicu ili napredujete
- Slikanje zato što se osećate mirno i srećno kad slikate, umesto da prodajete umetnička dela da biste zaradili novac
Šta je ekstrinzična (spoljašnja) motivacija?
Ekstrinzična motivacija se javlja kada smo motivisani da se ponašamo ili bavimo nekom aktivnošću kako bismo zaslužili nagradu ili izbegli kaznu. Odnosno, u ovom slučaju naše ponašanje nije takvo zato što uživamo u njemu ili zato što smatramo da je ispravno, već da bismo dobili nešto zauzvrat ili izbegli neku neprijatnu situaciju.
Nagrada je karakteristična za ovu vrstu motivacije. Naravno, nagrada ne znači ništa loše ali se postavlja pitanje da li se na primer uči zbog obećane nagrade ili nekih viših ciljeva.
Ektrinzična motivacija često je manje poželjna od intrinzične motivacije. Kada su ljudi na ovaj način motivisani, kvalitet njihovog angažovanja, upornost i kreativnost obično su lošijeg kvaliteta.
Ne samo da spoljašnja motivacija može ometati unutrašnju motivaciju (efekat prekomercije), već je i inferiornija kada je u pitanju motivisanje.
Unutrašnja motivacija nasuprot spoljašnjoj motivaciji – suštinske razlike između intrinzične i ekstrinzične motivacije
Intrinzična motivacija – kada ste motivisani iznutra, aktivnost obavljate samo zato što uživate u njoj i iz nje dobijate lično zadovoljstvo. To činite jer vam je zabavno, prijatano i ispunjava vas.
Ciljevi dolaze iznutra, a rezultati zadovoljavaju vaše osnovne psihološke potrebe za autonomijom, kompetencijom i uspehom.
Ekstrinzična motivacija – aktivnost obavljate kako biste zauzvrat dobili spoljnu nagradu.
Ciljevi su fokusirani na ishod i ne zadovoljavaju vaše osnovne psihološke potrebe. Ciljevi uključuju spoljne profite, poput novca, slave, moći ili izbegavanja posledica.
Koja motivacija je bolja?
Ne možemo reći da je jedan oblik motivacije bolji od drugog. I ekstinzična i intrinzična motivacija mogu efikasno uticati na ljudsko ponašanje i podstaći na izvršavanje određene akcije. Takođe je vredno napomenuti da se efektivnost određene vrste motivacije može razlikovati kod pojedinaca. Na primer, neki ljudi više vole spoljne nagrade, dok drugi veći naglasak stavljaju na lično zadovoljstvo.
Generalno, intrinzična motivacija se smatra najjačim podsticajem za postizanje dugoročnih ciljeva. Ako pojedinac poseduje snažnu unutrašnju motivaciju, velika je verovatnoća da će biti uspešan u izvršavanju zadataka. Ljudi koji su intrinzično motivisani verovatnije je da su:
- Uspešni – postižu bolje rezultate
- Posvećeni – imaju snažniji osećaj za ličnu posvećenost
- Uporni – nastupaju upornije i manje je verovatno da će odustati kad se suoče sa problemima
- Kreativni – kreativniji su i lakše dolaze do nove ideje i rešenja. Unutrašnja motivacija je važna komponenta kreativnosti, a kao takva svojstvena je kao pokretačka snaga uspešnog preduzetnika.
Ali stoji i to da osoba ne može uvek biti intrinzično motivisana.
Za razliku od intrinzične motivacije koja može pokrenuti ljudsko ponašanje samo u određenim zadacima ili aktivnostima, ekstrinzična motivacija dolazi sa većim brojem potencijalnih aplikacija. To je efikasan podsticaj za motivisanje osobe da uradi zadatak koji ga ranije nije zanimao.
Zašto je važna ekstrinzična motivacija i gde dolazi do izražaja?
Uprkos nedostacima, ekstrinzična motivacija je i dalje važna, posebno u obrazovanju i na radnom mestu. Nije svaka aktivnost svima prijatna, a ne mogu ni svi podjednako voleti iste stvari i biti im naklonjeni. Stoga, u nedostatku intrinzične motivacije, oslanjamo se na ekstrinzičnu motivaciju kako bi posao bio obavljen.
U organizacionom ponašanju, ova vrsta motivacije igra presudnu ulogu u određivanju modela ponašanja zaposlenih u kompaniji. U svakoj organizaciji ili kompaniji, zaposleni su dodatno motivisani naknadom koju primaju za svoj rad. Međutim, plata nije jedini spoljni faktor motivacije, jer mnoge organizacije pružaju mnogo drugih nagrada, poput bonusa, provizija, naknada.
Moramo takođe priznati da su nematerijalne spoljne nagrade poput pohvale i prepoznavanja truda obično veoma značajne zaposlenima. Ovo predstavlja jednu od ključnih menadžerskih veština.
Na radnom mestu, nagrade se mogu koristiti za podsticanje interesovanja zaposlenih za zadatke koji nisu ranije bili u fokusu njihovog interesovanja. Pored toga, drugi izvori motivacije obično podstiču zaposlene da steknu nova znanja i veštine. Konačno, menadžment kompanije može koristiti nagrade kao izvor povratnih informacija o učinku svojih zaposlenih.
Uprkos činjenici da su spoljne nagrade neophodne za motivisanje zaposlenih u kompaniji, kompanija se ne treba oslanjati samo na spoljnu motivaciju.
Ako zaposleni u kompaniji poseduju snažnu unutrašnju motivaciju, verovatno će ostati motivisani tokom dužeg vremenskog perioda.
Takođe i višak spoljne motivacije može kasnije smanjiti unutrašnju motivaciju zaposlenih. Zbog toga svaka kompanija ili organizacija treba pažljivo proceniti svoju radnu snagu kako bi razumeli njihove potrebe i utvrdili optimalnu kombinaciju spoljašnje i unutrašnje motivacije.
Sve u svemu, unutrašnja i spoljašnja motivacija čine temeljne razloge, stavove i ciljeve koji podstiču ljudsko ponašanje. One leže u suštini samog razloga zašto nešto radimo. Sada kada smo videli šta je motivacija i shvatili koje vrste motivacije postoje, ostaje da vidimo kojih 11 tehnika možemo iskoristiti da ojačamo motivaciju.
Kako ojačati motivaciju?
U jačanju motivacije vaše misli igraju glavnu ulogu. Vizualizacijom onoga što biste želeli da učinite ili postignete, ili ponavljanjem afirmacija, povećaćete motivaciju, ali morate biti oprezni da ne razmišljate kontradiktorne misli. Nema smisla nekoliko minuta vizualizovati ili afirmisati, a ostatak dana negativno razmišljati.
Evo 11 koraka koji su važni u jačanju motivacije:
I Verujte u sebe
Pre svega morate verovati u sebe. Bez samopouzdanja, motivacija ne vredi mnogo. Ako ne verujete u sebe i svoje sposobnosti, teško je da ćete moći da ostvarite ciljeve. Morate imati stav „DA, ja to mogu“ pre nego što uopšte razmišljate o tome da se ponovo aktivirate i motivišete.
II Postavite male, merljive ciljeve
Lepo je imati velike snove i velike ciljeve, ali prvo započnite sa malim. Manji ciljevi koji se mogu postići u kratkom vremenskom periodu znaju dobro da motivišu. Kraj je uvek na vidiku, što znači da nagrada brzo dolazi. Kada sa malih ciljeva pređete na veće, bilo bi dobro da i njih podelite na nekoliko manjih, a svaki mali cilj vodi ka ostvarenju vašeg glavnog cilja. To će vas lakše motivisati jer se nećete osećati opterećenim stvarima koje morate uraditi.
III Neka vaši ciljevi bude vrlo jasni
Ako je potrebno, možete zapisati i čitati ono što ste napisali kao važno za svaki dan. Takođe je važno da vaše ciljeve vizualizujete kao već ostvarene. Na ovaj način osetićete radost koju ćete dobiti kada postignete željeni cilj. Stalno ponavljajte potvrde i pozitivne izjave koje se tiču vašeg cilja. Afirmacije su kratke pozitivne izjave o vašem cilju, a koje vrlo pozitivno mogu delovati na jačanje vaše motivacije.
IV Potrebno je da tačno znate šta želite i da stalno razmišljate o tome
Često razmišljanje o svom cilju i prihvatanje ideje da se on može ostvariti povećaće vašu motivaciju i ojačaće želju za postizanjem istog. Razmišljanje i uveravanje o važnosti onoga što želite da postignete, o načinu života nakon ostvarenog cilja i promenama koje on donosi povećalo bi vam motivaciju. Na ovaj način jačate želju i volju da se više potrudite i učinite što je potrebno za postizanje vašeg cilja i kvaltetnijeg načina života.
V Čitajte o temama koje vas zanimaju
Ovo će vam pomoći da zadržite vaš entuzijazam i ambiciju. Ojačaće vašu želji i podsvesno naterati vaš um da radi zajedno sa vama. Čitajte i o ljudima koji su postigli uspeh. To bi vas moglo dodatno inspirisati i pokrenuti napred. Jedan od takvih motivacionih govora koji vas može pokrenuti je i govor Stiva Džobsa (Steve Jobs), direktora kompanije Apple.
VI Družite se sa motivisanim ljudima sličnih interesovanja
Druženje sa uspešnim ljudima sličih interesovanja i ciljeva, dobro je za motivaciju i razvijanje pozitivnog stava.
VII Nemojte odlagati stvari koje treba da završite.
Odlaganje posla dovodi do lenjosti, a lenjost vodi do nedostatka motivacije. Ovo je jedna od vrlo važnih veština ako ne i najvažnija, a odnosi se se na to da završite sve ono što započnete. Razvijte naviku da idete do kraja. I to vam je odličan alat za efikasno planiranje vremena. Upornost, strpljenje i neodustajanje, uprkos neuspehu i poteškoćama, jačaju vaš borbeni duh i snagu.
VIII Kreirajte svoju rutinu i rituale
Važno je razviti dnevne rituale koji će vas nadahnuti i voditi prema vašem cilju. Ovi se rituali mogu značajno razlikovati od osobe do osobe, zato izvedite neke eksperimente kako biste pronašli šta vama odgovara. Možda otkrijete da vam brza jurnjava ujutru čisti um i poboljšava izglede za uspešan radni dan. Možda biste voleli da pre spavanja pročitate poglavlje iz omiljene knjige. Možda vam jednostavno odgovara da ustanete 15 minuta ranije, tako da možete lagano doručkovati i popiti kafu pre posla. Bez obzira koji dnevni ritual izaberete, pobrinite se da podstiče mir i sreću. Ako ste srećni i opušteni, motivacija će vam doći lakše.
IX Naučite da budete optimista
Put do postizanja cilja ima svoje uspone i padove. Postoje dani kada se osećate kao da možete da ponesete ceo svet, a i oni dani kada želite da se uvučete ispod pokrivača. Da biste održali motivaciju, važno je da se naučite optimizmu. Ustanovljeno je da je optimizam naučeno mentalno stanje. Prvi korak ka učenju optimizma je priznavanje trenutaka kada ste pesimistični. Jednom kada se suočite sa tim i priznate, vi imate moć da raspravljate o pesimizmu. Vežbajte pomoću pozitivnog okvira uma kako biste izgovorili sve svoje sumnje i negativne misli. Oslobađanje od ove negativnosti stvara više prostora za motivaciju i inspiraciju.
X Suočite se sa svojim strahovima
Ako je pesimizam prepreka motivaciji, strah je čitav tok prepreka. Strahovi dolaze u svim oblicima i veličinama – strah od visine, strah od neuspeha, strah od javnog govora. Strah je jedan od najvećih razloga zašto se ljudi odreknu svojih ciljeva i snova. Ono što mnogi ne shvataju je da je sa druge strane straha samopouzdanje. Iako je zastrašujuće, suočavanje sa svojim strahovima vam daje sjajan osećaj dostignuća i omogućava vam da proširite svoje vidike. Ako možete da se rešite jednog malog straha, šta vas sprečava da se borite sa većim? Svoje strahove možete izlečiti samo pobedom nad njima.
„ Da biste naučili kako pobediti strah, morate da prođete kroz njega, a ne da ga zaobiđete“
Riči Nortom
XI Ne podležite pritisku i kritikama
Ako ste zabrinuti, osećate nedostatak samopouzdanja ili nailazite na kritike drugih, nemojte se predavati ili odustajati. Naravno, treba saslušati i prihvatitit dobronamerne kritike. Ali i uvek razmisliti o tome sa koje strane su kritike upućene. Ako stvari shvatate suviše lično i osećate se uvređeno ili nedostojno povređujete motivaciju. Morate dati sve od sebe da ih izbegnete i usmerite svoju pažnju na drugu stranu.
XII Fizička aktivnost
Koliko god čudno izgledalo, redovna fizička aktivnost takođe može pomoći. To će vam povećati nivo energije, unutrašnju snagu i upornost i pomoći vam da stalno budete motivisani, aktivni i energični.
Ako vam je neki cilj zaista važan, prolazak kroz gore navedene korake ojačaće vašu motivaciju i otvoriće vam put da svoje ciljeve ostvarite. Započnite da pravite male korake ka svom cilju upravo sada.
Ne čekajte pravu priliku i vreme, jer svaki trenutak je pravo vreme. Sve ostalo je odugovlačenje.
„ Za godinu dana možda ćete poželeti da ste krenuli baš danas.“ – Karen Lamb
Srodne teme: