AHP model za donošenje odluka

Analitički hijerarhijski proces (AHP) – metoda za donošenje odluka

Analitički hijerarhijski proces (AHP) je metoda za donošenje odluka koju je razvio Thomas L. Saaty 1970-ih godina. AHP je alat koji pomaže u rešavanju složenih problema donošenja odluka koji uključuju više kriterijuma. Ova metoda je posebno korisna kada se donose odluke u situacijama koje uključuju mnogo faktora, od kojih su neki često u sukobu ili nekompatibilni.

Osnovni koncept AHP modela

Analitički hijerarhijski proces se zasniva na hijerarhijskoj strukturi problema donošenja odluka, koja se obično sastoji od tri glavna nivoa:

1. Cilj – Konačni cilj koji se želi postići donošenjem odluke.
2. Kriterijumi – Faktori ili kriterijumi koji utiču na donošenje odluke. Oni se često dalje dele na podkriterijume radi preciznijeg razmatranja.
3. Alternativne opcije – Moguće opcije ili rešenja između kojih se bira.

Osnovni principi AHP-a. Proces primene AHP-a

1. Definisanje hijerarhije – Prvi korak je strukturiranje problema u hijerarhijski model sa ciljem na vrhu, kriterijumima i podkriterijumima u sredini, i alternativama na dnu.
2. Poređenje parova – Korisnici porede elemente na svakom nivou hijerarhije u parovima kako bi procenili njihov relativni značaj ili preferenciju u odnosu na viši nivo. Na primer, kada se upoređuju kriterijumi, korisnik bi procenjivao koliko je jedan kriterijum važniji od drugog u odnosu na postizanje cilja.
3. Izračunavanje težinskih koeficijenata – Na osnovu poređenja parova, izračunavaju se težinski koeficijenti za svaki element. To se obično radi koristeći sopstvene vrednosti i sopstvene vektore matrice poređenja.
4. Konzistencija – AHP uključuje mehanizam za proveru konzistentnosti sudova. Ako su poređenja nekonzistentna, korisnik će biti obavešten i može ponovo proceniti svoje ocene.
5. Kombinovanje težina – Težinski koeficijenti se kombinuju duž hijerarhije kako bi se dobio globalni skor za svaku alternativu. Alternativa sa najvišim skorom je preferirani izbor.

Analitički hijerarhijski proces (AHP) – primena

Analitički hijerarhijski proces (AHP) je široko primenljiv u mnogim oblastima zbog svoje fleksibilnosti i sposobnosti da integriše i kvantitativne i kvalitativne kriterijume u procesu donošenja odluka.

Objašenjenje primera

Cilj – Izbor destinacije za letovanje

Alternative – uveli smo 7 potencijalnih destinacija za letovanje: Grčka, Crna Gora, Turska, Bugarska, Italija, Španija i Egipat

Težinski faktori

• ako je opcija 1 mnogo manje važna od opcije 2 to ćemo oceniti sa 0,1
• ako je opcija 1 manje važna od opcije 2 to ćemo oceniti sa 0,2
• ako je opcija 1 ista kao opcije 2 to ćemo oceniti sa 1
• ako je opcija 1 važnija od opcije 2 to ćemo oceniti sa 5
• ako je opcija 1 mnogo važnija od opcije 2 to ćemo oceniti sa 10

Upoređivanje parova

Na osnovu ovih težinskih faktora međusobno smo uporedili sve opcije za letovanje jednu sa drugom. Došli smo do zaključka da je Španija idelna destinacija za letovanje.

Evo nekoliko primera primene AHP-a u različitim kontekstima:

Menadžment i poslovno odlučivanje

• Izbor dobavljača – Kompanije koriste AHP za izbor dobavljača na osnovu više kriterijuma kao što su cena, kvalitet, rok isporuke i pouzdanost. Na primer, kompanija može strukturirati hijerarhiju gde je glavni cilj “Izbor najboljeg dobavljača”, kriterijumi uključuju “Troškove”, “Kvalitet”, “Fleksibilnost” i “Reputaciju”, a alternativni dobavljači se ocenjuju prema tim kriterijumima.
• Strategijsko planiranje – U strateškom menadžmentu, AHP može pomoći u odabiru najboljih strategija za rast ili ekspanziju. Na primer, kompanija može koristiti AHP da rangira različite poslovne strategije poput širenja na nova tržišta, lansiranja novih proizvoda ili optimizacije postojećih operacija, na osnovu kriterijuma kao što su potencijalni prihod, rizik, troškovi implementacije i usklađenost sa dugoročnim ciljevima kompanije.

Inženjering i upravljanje projektima

• Evaluacija dizajnerskih opcija – U inženjerskim projektima, AHP može pomoći u izboru najboljeg dizajna ili tehnološkog rešenja. Na primer, tim inženjera može koristiti AHP da uporedi različite dizajnerske opcije za izgradnju mosta, uzimajući u obzir kriterijume kao što su troškovi izgradnje, dugovečnost, održavanje i uticaj na životnu sredinu.
• Prioritizacija projekata – AHP se može koristiti za prioritizaciju različitih projekata unutar organizacije. Na primer, građevinska firma može koristiti AHP da odluči koji projekti treba da imaju prednost, koristeći kriterijume kao što su povrat na investiciju, dostupnost resursa, vremenski okvir i strateški značaj.

Zdravstvena zaštita

• Evaluacija medicinskih tretmana – U zdravstvu, AHP se može koristiti za procenu različitih medicinskih tretmana na osnovu kriterijuma kao što su efikasnost tretmana, neželjeni efekti, troškovi i zadovoljstvo pacijenata. Na primer, tim lekara može koristiti AHP da odluči između različitih terapija za određenu bolest, uzimajući u obzir kako kvantitativne, tako i kvalitativne podatke.
• Izbor medicinske opreme – Bolnice mogu koristiti AHP za odlučivanje o kupovini medicinske opreme, uzimajući u obzir faktore kao što su cena, pouzdanost, podrška dobavljača i tehničke karakteristike.

Javna politika i planiranje

• Planiranje urbane infrastrukture – Lokalni organi vlasti mogu koristiti AHP za donošenje odluka o infrastrukturnim projektima kao što su izgradnja puteva, mostova ili javnih objekata. Na primer, AHP može pomoći u odlučivanju o najboljoj lokaciji za novi most, uzimajući u obzir kriterijume kao što su troškovi izgradnje, uticaj na saobraćaj, zaštita životne sredine i mišljenje javnosti.
• Evaluacija političkih opcija – U javnoj politici, AHP može pomoći u oceni različitih političkih opcija ili intervencija. Na primer, vlada može koristiti AHP da oceni različite strategije za smanjenje zagađenja vazduha, uzimajući u obzir efikasnost, troškove, javno prihvatanje i dugoročne koristi.

Obrazovanje

• Odabir obrazovnih programa – Obrazovne institucije mogu koristiti AHP za ocenjivanje i rangiranje obrazovnih programa ili kurseva na osnovu kriterijuma kao što su akademska reputacija, zapošljivost diplomaca, troškovi, i zadovoljstvo studenata. Na primer, univerzitet može koristiti AHP da odluči o pokretanju novih programa studija, uzimajući u obzir ove faktore.

Ekologija i zaštita životne sredine

• Procena uticaja na životnu sredinu – AHP se može koristiti za procenu uticaja različitih projekata na životnu sredinu. Na primer, kada se planira izgradnja hidroelektrane, AHP može pomoći u proceni različitih lokacija i dizajnerskih opcija, uzimajući u obzir kriterijume kao što su ekološki uticaj, društveni uticaj, troškovi i energetska efikasnost.

Analitički hijerarhijski proces je izuzetno svestran i primenljiv u mnogim kontekstima gde je potrebno donositi odluke na osnovu više kriterijuma. Njegova sposobnost da strukturira složene probleme i integriše različite vrste podataka čini ga korisnim alatom u različitim industrijama i sektorima. Svaka primena AHP-a zahteva pažljivu pripremu i analizu kako bi se osigurala tačnost i konzistentnost u procesu donošenja odluka.

Prednosti i nedostaci AHP metode

Kao i svaka metoda, AHP ima svoje prednosti i mane. U nastavku su navedene glavne prednosti i mane AHP modela.

Prednosti AHP modela odlučivanja

• Strukturirani pristup donošenju odluka – AHP pomaže u razbijanju složenih problema na hijerarhijske komponente, što olakšava razumevanje i analizu svakog aspekta odluke. Ovo pomaže donosiocima odluka da jasnije vide sve relevantne faktore i kako oni međusobno utiču.

• Fleksibilnost – AHP se može primeniti u različitim oblastima, od poslovanja i menadžmenta do inženjeringa i javne politike. Metoda je korisna za probleme koji uključuju kvantitativne i kvalitativne kriterijume, omogućavajući kombinovanje različitih tipova podataka.

• Inkluzija subjektivnih i objektivnih kriterijuma – AHP omogućava uključivanje i kvantitativnih podataka i subjektivnih preferencija i vrednosti donosioca odluka, čime se obuhvata širok spektar informacija potrebnih za donošenje uravnotežene odluke.

• Provera konzistentnosti – Metod pruža mogućnost provere konzistentnosti sudova prilikom poređenja u parovima. To pomaže da se minimiziraju pristrasnosti i greške u ocenjivanju, čime se povećava pouzdanost rezultata.

• Jednostavnost korišćenja i razumljivost – Osnovni koncepti i matematički postupci u AHP-u su relativno jednostavni i lako razumljivi, što čini ovu metodu dostupnom širokom spektru korisnika, uključujući i one koji nisu eksperti za kvantitativne metode.

• Podrška za grupno donošenje odluka – AHP može biti efikasno korišćen u grupnim okruženjima, omogućavajući da se integrišu različite perspektive i mišljenja članova tima, čime se dolazi do konsenzusa ili uravnoteženog rezultata.

Mane AHP-a

• Subjektivnost u ocenjivanju – Iako AHP može da uključi subjektivne preferencije, rezultati su često jako zavisni od kvaliteta i objektivnosti unetih ocena. Ako su ocene pristrasne ili netačne, rezultati mogu biti nepouzdani.

• Kombinatorna eksplozija kod velikih problema – Kako broj kriterijuma i alternativa raste, broj potrebnih poređenja eksponencijalno raste. To može dovesti do poteškoća u upravljanju velikim brojem podataka i ocena, kao i povećanja vremena i resursa potrebnih za sprovođenje analize.

• Zavisnost od pravilne strukture hijerarhije – Efikasnost AHP-a zavisi od pravilne formulacije hijerarhije. Ako hijerarhija nije adekvatno strukturirana ili je nepotpuna, rezultati mogu biti netačni ili irelevantni za stvarni problem.

• Ograničenja u upotrebi skale za poređenje u parovima – Skala od 1 do 9, koja se koristi za poređenje u parovima, može biti ograničavajuća. Neki korisnici mogu imati poteškoća da precizno ocene razliku u važnosti između elemenata kada se koriste samo ove vrednosti, što može dovesti do manje preciznih rezultata.

• Potencijalna kompleksnost i vremenski zahtevi – Za složenije odluke sa mnogo kriterijuma i alternativa, AHP može postati veoma složen i vremenski zahtevan proces, posebno kada je potrebno sprovoditi brojne iteracije radi postizanja konzistentnosti.

Prednosti analitičkog hijerarhijskog procesa, kao što su strukturiran pristup, fleksibilnost i provera konzistentnosti, čine ga veoma korisnim u mnogim situacijama. Međutim, njegove mane, uključujući subjektivnost, složenost i potencijalne probleme sa rangiranjem, zahtevaju pažljivo planiranje i implementaciju kako bi se osigurali tačni i pouzdani rezultati.

Analitički hijerarhijski proces i upravljanje projektima

Analitički hijerarhijski proces (AHP) je veoma koristan alat u upravljanju projektima jer omogućava menadžerima projekata i timovima da donose bolje odluke zasnovane na sistematskoj analizi različitih opcija i kriterijuma. AHP pomaže u strukturiranju kompleksnih problema i omogućava analizu više kriterijuma prilikom donošenja odluka u različitim fazama projekta.

Evo kako se AHP može primeniti u različitim aspektima upravljanja projektima:

• Definisanje i rangiranje ciljeva projekta

U početnim fazama projekta, ključno je definisati ciljeve i prioritete. AHP omogućava timovima da hijerarhijski strukturiraju ciljeve projekta i rangiraju ih prema njihovoj važnosti. Na primer, ako tim radi na razvoju novog proizvoda, AHP se može koristiti za identifikaciju ključnih ciljeva kao što su funkcionalnost proizvoda, troškovi razvoja, vreme izlaska na tržište i usklađenost sa regulativama, a zatim se mogu rangirati prema važnosti za uspeh projekta.

• Izbor projektnih strategija i metoda

Prilikom planiranja projekta, AHP se može koristiti za izbor optimalne strategije ili metodologije. Na primer, tim može analizirati različite metode upravljanja projektima (kao što su tradicionalni „vodopad“ metod, agilni pristup ili hibridni model) uzimajući u obzir kriterijume kao što su složenost projekta, potreba za fleksibilnošću, raspoloživost resursa i vremenski okviri.

• Prioritizacija projektnih aktivnosti

AHP se može koristiti za rangiranje i prioritizaciju projektnih aktivnosti i zadataka. Ovo je posebno korisno kada projektni timovi moraju da odluče koje aktivnosti treba da budu obavljene prvo, na osnovu faktora kao što su zavisnost zadataka, kritičnost za uspeh projekta, rizik, i dostupnost resursa. Na primer, u velikom građevinskom projektu, AHP može pomoći u odlučivanju o redosledu aktivnosti kao što su iskopavanje, postavljanje temelja, i izgradnja strukture.

• Evaluacija i izbor dobavljača

Izbor pravih dobavljača i partnera može značajno uticati na uspeh projekta. AHP se može koristiti za evaluaciju i izbor dobavljača na osnovu više kriterijuma kao što su cena, kvalitet usluga, rokovi isporuke i reputacija. Na primer, prilikom izbora dobavljača za građevinske materijale, tim može koristiti AHP da poredi potencijalne dobavljače prema navedenim kriterijumima i odabere onog koji najbolje odgovara potrebama projekta.

• Određivanje prioriteta projekata

AHP model se može upotrebiti prilikom određivanja prioriteta projekata u okviru portfolija. Dakle na ovaj portfolio menadžer može odrediti prioritete svojih projekata, tačnije može uporediti koliko su projekti usklađeni sa strateškim ciljevima kompanije, odnosno kolike benefite kompanija ostvaruju njihovom realizacijom. Na osnovu tog saznanja može napraviti rang listu projekta i krenuti sa njihovom realizacijom od najkorisnijih do najmanje korisnih za kompaniju. Ovu metodu primenujemo na obuci za portfolio menadžment, odnosno vođenje više projekata u isto vreme.

• Odluke o promenama u toku projekta

Tokom trajanja projekta, često je potrebno doneti odluke o promenama u obimu, rasporedu ili budžetu projekta. AHP može pomoći timu da proceni uticaj različitih opcija za promene na osnovu višekriterijumske analize. Na primer, tim može koristiti AHP da proceni uticaj promena u obimu na rokove i budžet, a zatim donese odluku koja je najoptimalnija za uspeh projekta.

Analitički hijerarhijski proces je koristan alat u upravljanju projektima jer pomaže menadžerima projekata i timovima da donose bolje, informisane odluke na osnovu sistematske analize različitih kriterijuma.

AHP model omogućava strukturirano donošenje odluka u različitim fazama projekta, od planiranja i alokacije resursa do upravljanja rizicima i evaluacije performansi. Pravilnom primenom AHP-a, menadžeri projekata mogu značajno poboljšati efikasnost i uspeh svojih projekata.